ГРОЗДАНИЋ, Симеун Симо

ГРОЗДАНИЋ, Симеун Симо, зоолог, универзитетски професор (Швица код Оточца, Хрватска, 15. II 1896 -- Београд, 21. VII 1972). Још као гимназијалац је мобилисан у аустроугарску војску, с јесени 1915. послат у Галицију на руски фронт. Убрзо је пребегао на руску страну и средином пролећа 1916. нашао се у Одеси, у Првој српској добровољачкој дивизији. Рањен је у операцијама у Добруџи, а децембра 1916. добија чин потпоручника. Са својом јединицом почетком 1918. стигао је на Солунски фронт. Осми разред гимназије положио је у Волосу у Грчкој (1918). После демобилизације уписао је студије природних наука у Загребу, а на Београдски универзитет прешао 1919. Дипломирао је 1922, запослио се као асистент у Зоолошком заводу у Београду и исте године прешао у Карловачку гимназију за професора биологије. Посветивши се пчеларству, у гимназији је уредио школски пчелињак, основао Ђачко друштво пријатеља природних наука, покренуо стварање Југословенског пчеларског друштва (1929) и хонорарно предавао пчеларство у Карловачкој богословији. Докторирао је у Београду 1931. на тему Понашање радилица домаће пчеле (Apis Mellifica) према изворима хране (Ср. Карловци 1931), а то је прва дисертација у Краљевини Југославији из области пчеларства. У Новом Саду 1937. учествовао је у оснивању пчеларског друштва „Војводина" и био први уредник његовог гласила Војвођански пчелар (1938--1941). Школске 1939/40. био је директор Женске учитељске школе у Новом Саду, потом директор Карловачке гимназије. Усташка власт НДХ истерала га је из службе. Пошто је сарађивао са Покретом отпора, заточен је у усташком логору у Сремској Митровици (1942). Побегавши, пребацио се у Београд, потом у Врњачку Бању и Аранђеловац. Поново је ухапшен 1943, затворен у Крагујевцу, па у логору на Бањици. Послат је у Немачку на принудни рад, одакле је побегао и склонио се код партизана у Словенију. За директора Воћарско-пчеларске станице у Новом Врбасу постављен је 1945. За ванредног професора зоологије на Филозофском факултету у Београду изабран је 1946. На Природно-математичком факултету био је редовни професор од 1956. до 1964, када је пензионисан. Највећи део његових књига и научних радова односи се на пчеларство (Основи практичног пчеларства, Н. Сад 1935; Пчелиња паша, Ср. Карловци 1938; Пчела као социјално биће, Бг 1941; Наше пчеларство, Бг 1947; Двоматични систем пчеларења, Бг 1962; Нова посматрања на неким врстама рода Halictus (Hymenoptera) прилог познавању филогенетског постанка пчелиње породице, Бг 1966; Филогенетски постанак пчелиње породице, Бг 1971). Прихватајући еколошки метод у зоопсихологији, проучавао је животиње у природним условима (Из птичјег света делиблатског песка, Бг 1955; Друштвени живот животиња, Бг 1957). Значајан допринос дао је проучавању и пропагирању дарвинизма. Настрадавши у саобраћајној несрећи, није успео да доврши дело Живот пчела.

ДЕЛА: Из живота пчела, Ср. Карловци 1930; Планинарство и живи свет Фрушке горе, Н. Сад 1941; Проблеми дарвинизма, Бг 1952; Борба и узајамна помоћ у биљном и животињском свету, Бг 1954; Заштита природних реткости наше земље, Бг 1954.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица Сремскокарловачке гимназије 1791--1934, Н. Сад 1935; Прослава стогодишњице Филозофског факултета у Београду 1863--1963, Бг 1964; Политика, 23. VII 1972; 21. IX 1972; Југословенски добровољци у Русији 1914--1918, Бг 1977; Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918--1941, Н. Сад 1984; М. Функ, „Историја нашег пчеларства", Пчелар, 2000, 6; М. Диклић, „Проф. др Симеон Грозданић -- Солунски добровољац", Добровољачки гласник, 2005, 25.

И. Петровић; T. Пивнички Дринић