ГРОБАРОВ, Јаков

ГРОБАРОВ, Јаков (Миладин Ковачевић), књижевник **(**Мостар 1. IV 1938 -- Београд 24. VII 2013). Стварао је мимо преовлађујућих поетика и стилова, упамћен као последњи аутентични представник београдске боемије и централни лик многих апокрифних и стварних анегдота. Његово релативно обимно дело, с једне стране настало у духу неонатурализма и кошмарне фантастике, а с друге као нарочита хроника догодовштина велеградских маргиналаца и сценографија свратишта у којима су се окупљали, осим у збиркама и књигама остало je разасуто по нискотиражним књижевним публикацијама, али и најпрестижнијим периодицима (Књижевне новине) и дневним листовима (Политика). Мада је давао предност неконвенционалном, неспутаном животу, ослобођеном свих институционалних обзира и оквира, Г. је у књижевности био стилски профилисан, препознатљив писац, чија остварења не треба сводити на боемски миље нити на њему припадајуће изражајне и тематске стереотипе. Његове приче и песме (Ходочасник, Бг 1968; У свлачионици итд..., Бг 1976; Враћам се одмах, Бг 1987; Од Бога или ђавола, Бг 1989; Живећу испочетка, Бг 1991; Ожиљци за сва времена, Бг 2006) одликују језичка сведеност, епифанична реченица или стих, својеврсни минимализам и, не ретко, парадоксални, у исти мах црни и озарујући хумор којим се преноси, на тренутке карневалско а на тренутке апокалиптично осећање света и времена, схваћеног и у конкретном, историјском, и у надтемпоралном виду. Oпус му је заправо хаотични каталог заумних путовања језиком, сведочење о градским тумарањима и самовањима у пустим собама, као и албум зачудних слика из живота погубљених људи.

ДЕЛА: песме: Одгонетка сна, Бг 1961; Ближи се двехиљадита, Мостар 1989; Бг 1968; роман: Фијока без броја, Бг 1973; Моје најбоље приче, Бг 1991; Власник туђег разума, Бг 2001; Коњ без јахача, Бг 2006; Кафански бисери, Бг 2010; Ко је рекао: -- Живели?, Бг 2011; Прошлост је прошла (аутобоемографија), Бг 2008; драма: Игра десног бека, Бг 2004.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, Шта читам и шта ми се догађа, Вш 1998.

М. Пантић