ГРМУША

ГРМУША, свака птица рода Sylvia, породице Sylviidae, из реда певачица (Passeriformes). Г. су ситне птице дужине 12--17 цм и распона крила 19--24 цм, чврсте грађе и нешто снажнијег кљуна и ногу од већине других родова исте породице. Перје им је различитих нијанси сивих и смеђих боја, с тим што су код већине врста мужјаци интензивнијих или друкчијих боја перја од женки, укључујући понекад и јарке тонове. Песма им је цвркутава и мелодична. Гнездо вешто свијају од финог материјала у густом грмљу (отуда име) или ниско при земљи, у које снесу 3--6 беличастих до смеђих или зеленкастих пегавих јаја, из којих се кроз нешто више од недељу и по дана излегу младунци, а после још толико времена полетарци напуштају гнездо. Имају обично два легла годишње. Живе у различитим стаништима, махом уз рубове полуотворених и отворених шума, у шибљацима и осталим пределима ниске дрвенасте вегетације, као и у живицама и врзинама пољопривредом измењених предела, у парковима и другим зеленим површинама насељених места. Хране се инсектима, а у јесен и плодовима, нарочито бобицама грмља. Селице су, али неке врсте понекад зимују у Србији**.** У Србији живи осам врста. Црноглава г. (Sylvia atricapilla) једна је од најзаступљенијих гнездарица у Србији са стабилном популацијом од преко 1.500.000 парова скоро равномерно распрострањених од низија до горње шумске границе. Мужјак има црно а женка риђасто теме. Мали број јединки повремено презимљава. Сива г. (Sylvia borin) малобројна је и неправилно распрострањена, слабо позната гнездарица у Србији. Популација је процењена на испод 300 парова. И мужјак и женка су уједначено сивосмеђи, без изразитих обележја. Живи по мозаичним пределима с грмљем, од низија до планина. На сеоби се јавља у нешто већем броју. Обична г. (Sylvia communis) смеђериђа је одозго и беличаста одоздо, а мужјак има сиву главу. Гнездарица је целе Србије од низија (живе ограде поред путева) до клековине изнад горње шумске границе. Стабилна популација броји преко 100.000 парова. Г. чаврљанка (Sylvia curruca) ситнија је и сивкаста г. с белом доњом страном и тамносивом горњом половином главе (оба пола су исте боје). Гнездарица је целе Србије, а најчешћа је у пределима пионирске дрвенасте вегетације (на клековинама, плантажама младих четинара на голетима, шумским пожариштима, крчевинама и прогалама и у шибљацима). Избегава пределе под интензивном пољопривредом. Популација стабилна са близу 30.000 парова. Пиргаста г. (Sylvia nisoria) најкрупнија је у роду, сивкастог перја с попречним трачицама с доње светлије стране (интензивније код мужјака). Гнезди се широм Србије уз растућу популацију процењену на преко 11.000 парова, осим у деловима територије под интензивном пољопривредом. Смокварица (Sylvia hortensis) такође је крупна г., али средоземног распрострањења. Одозго је сива, а одоздо беличаста. Мужјак има тамносиву горњу половину главе. Донедавно се гнездила само на најјужнијим тачкама Метохије и Јужне Србије, а последњих година се проширила на север. Популација јој је око 100 парова. Средоземна црноглава г. (Sylvia melanocephala) врло је ретка средоземна врста омањег раста. Мужјак је одозго сив а одоздо беличаст и има црну главу, док је женка сивкастосмеђа. У Србији је нађена само два пута, у југоисточној Србији и у Бачкој. Г. црвеновољка (Sylvia cantillans) такође је ситна и ретка средоземна врста. Мужјак је одозго сив, а одоздо рђасте боје и има беле траке испод ока. Женка је одозго сивосмеђа, а одоздо беличаста. У Србији је нађена само четири пута, у Западном и Великом Поморављу, у Јужној Метохији, у Београду и на Рујну. Могуће је да се у новије време гнезди у јужним деловима Србије. Све г. су у Србији строго заштићене.

ЛИТЕРАТУРА: М. Шћибан и др., Птице Србије: критички списак врста, Н. Сад 2015; С. Пузовић и др., Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008--2013, Н. Сад 2015.

В. Васић