Григорович

Григорович, Виктор Иванович, слависта, универзитетски професор (Балта, 12. V 1815 -- Јелисаветград, 31. XII 1876). Средњу школу завршио је у унијатском заводу у Умању, историју на универзитету у Харкову 1833, a студије филозофије у Дорпату 1837. Године 1838. прелази на катедру словенских језика у Казању где предаје грчки језик и припрема испите из словенске филологије. Звање магистра стекао је 1842. тезом Опыт изложения литературы словен в ее главнейших эпохах. Период 1844--1847. провео је на научном путовању по словенским земљама, највише у области европског дела Турске. На путовањима је сакупио велик број драгоцених рукописа међу којима Маријинско јеванђеље, три рукописа Душановог законика итд. Извештаје са тих путовања објавио је у књизи Очеркъ путешествiя по Европейской Турцiи (Москва 1877). Враћа се у Казањ 1848, где предаје на Духовној академији до 1864. У том периоду настаје његов главни рад о српској историји „O Сербiи въ ея отношенiяхъ къ сосѣднимъ державамъ, преимущественно въ XIV и XV столѣтiяхъ" (Казањ 1859). Кад је 1865. у Одеси отворен Новоросијски универзитет, Г. прихвата да на њему руководи катедром за словенску филологију. Почетком 1876. повлачи се у Јелисаветград, а у децембру исте године изненада умире. Г. је један од утемељивача словенске филологије у Русији и зачетник истраживања византијско-словенских веза. Његова рукописна збирка (Москва и Одеса) изузетно је важна за проучавање историје балканских народа. Био је дописни члан Петербуршке академије наука (1851) и дописни члан Српског ученог друштва (1869).

ДЕЛА: Статьи, касающiяся древняго словянскаго языка, Казань 1852; Древне-словянскiй памятникъ, дополняющiй житiе словянскихъ апостоловъ святыхъ Кирилла и Меѳодiя, Казань 1862; „Какъ выражались отношенiя Константинопольской Церкви къ окрестнымъ сѣвернымъ народамъ и преимущественно къ Болгарамъ въ началѣ Х столѣтiя?", Одесса 1866.

ЛИТЕРАТУРА: М. Живанчевић, „В. И. Григорович и југославистика", ЗМСС, 1987, 33.

Г. Радојчић Костић