ГРГУР ГОЛУБИЋ

ГРГУР ГОЛУБИЋ, кесар (? -- ?). Један од првих носилаца високог византијског достојанства које је у српској држави додељивано након проглашења царства. О његовом угледу речито сведочи чињеница да се налазио на списку утицајних личности којима се папа Климент VI писмено обраћао марта 1347, поводом покушаја остварења уније српске са римокатоличком црквом. Кесар је овде наведен одмах иза протовестијара Николе Буће, једног од најближих сарадника цара Стефана Душана. У Светоарханђелској хрисовуљи (1348) забележено је да је царевој главној задужбини кесар приложио једног човека који је манастир код Призрена требало да опскрбљује лисичјим крзнима. Постао је дародавац и Цркве Светог Николе у Барију, којој је послао скупоцене црквене ствари, што говори о његовим материјалним могућностима. Изгледа да је био и ктитор Цркве Свете Богородице у Зауму код Охрида, о чему сведочи натпис на грчком језику који се датира у 1361, што би могло да упућује да су се у том крају налазили и његови поседи. Поред кесара, постојала је по свој прилици још једна истоимена личност. Кнез Иван Голубић је са својим братом Гргуром учествовао у преговорима који су довели до склапања мира између кнеза Војислава Војиновића и Дубровника, 22. VIII 1362. у Оногошту (данас Никшић). Током преговора браћа су добила дубровачко грађанство. Након више од три године, 6. XII 1365, Гргур је као изасланик цара Стефана Уроша примио у Дубровнику Светодмитарски доходак и том приликом је забележен са кнежевском титулом. Према новијим научним истраживањима изражено је мишљење да није оправдано поистовећивати ове две личности, при чему не треба искључивати могућност да су оне биле повезане родбинским везама.

Извори: A. Theiner, Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia, I, Roma 1859; Monumenta Ragusina. Libri Reformationum, III, Zagrabiae 1895; С. Мишић, Т. Суботин Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Бг 2003.

Литература: Ђ. Сп. Радојичић, „Ко је подигао манастир Заум?", Историјски преглед, 1954, 1; К. Јиречек, „Српски цар Урош, краљ Вукашин и Дубровчани", Зборник Константина Јиречека, I, Бг 1959; Б. Ферјанчић, „Севастократори и кесари у Српском царству", ЗФФБ, 1970, 11, 1; Р. Михаљчић, Крај Српског царства, Бг 1989; М. Шуица, „О кесару Гргуру", ЗРВИ, 1995, 34; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

Д. Јечменица