ГРЕГОРИЋ, Данило

ГРЕГОРИЋ, Данило, публициста, политичар (Трст, 22. XI 1909 -- Београд, 14. I 1957). Син је Цветка (Флоријана) Грегорића. Завршио је Правни факултет у Београду, на којем је 1936. одбранио докторску дисертацију „Економска и социјална политика националног социјализма и њене доктринарне основе". Иако је у раној младости испољавао изразито левичарска политичка уверења, крајем студија радикално је променио идеолошка гледишта, да би 1933. постао члан, а убрзо и посвећени активиста Југословенске акције, профашистичке политичке организације интегралног југословенског националног усмерења. Како у дисертацији, објављеноj 1936. у Београду под називом Привреда националнога социјализма: теорија и пракса, тако је и у многобројним новинским чланцима оштро нападао парламентарну демократију и либералну економску доктрину, изражавајући снажне симпатије за националсоцијализам, корпоративизам и фашизам. Критиковао је материјалистичко схватање живота, подржавајући идеје о органској заједници и „духовном препороду". Након забране рада Југословенске акције, са већим делом њеног руководства учествовао је у стварању Југословенског народног покрета (ЈНП) Збор, чији је истакнути члан био до децембра 1937. Био је вођа омадине Збора, члан главног одбора покрета и шеф пропагандног одсека. Мада је Збор био део опозиције, Г. је у јавности пружао подршку спољној политици владе Милана Стојадиновића, тј. напуштању Мале Антанте, те економском и политичком приближавању Немачкој и Италији. Због све већих неслагања са руководством покрета искључен је из Збора, приближивши се потом М. Стојадиновићу и поставши пропагандиста његове Југословенске радикалне заједнице. Био је један од најредовнијих сарадника владиног листа Време, а након пада М. Стојадиновића (фебруар 1939) његов комесар и уредник. У новембру 1940. у Берлину се састао са министром Јоакимом фон Рибентропом као лични изасланик председника југословенске владе Драгише Цветковића. Био је велики заговорник приступања Тројном пакту. Његова бескомпромисна иступања у корист Немачке, одушевљење националсоцијализмом, посредовање у међудржавним преговорима од највећег значаја, те пресељење са породицом у Немачку 1942. указују на могућност припадања предратној немачкој обавештајној агентури. За време окупације активно је сарађивао са окупатором и колаборационистима, а објавио је и књигу Самоубиство Југославије: последњи чин југословенске трагедије (Бг 1942), штампану на српском и немачком језику, у којој је критиковао 27-мартовски пуч. Ухапшен је у Немачкој и изручен југословенским властима, које су га као ратног злочинца осудиле на 18 година затвора. Казну је издржавао у Сремској Митровици и Београду, где је сарађивао са Удбом на расветљавању околности око потписивања Тројног пакта, 27. марта и делатности немачких агената у Југославији. Умро је изненада, под још увек нерасветљеним околностима.

ДЕЛА: Италијански корпоративизам: историјат, доктрина и пракса, Бг 1940; So endete Jugoslawien, Leipzig 1943.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стефановић, Збор Димитрија Љотића 1934--1945, Бг 1984; М. Јовановић Стоимировић, Дневник 1936--1941, Н. Сад 2000; С. Цветковић, Између српа и чекића: репресија у Србији 1944--1953, Бг 2006; К. Николић, Б. Димитријевић (прир.), Данило Грегорић и 25. март 1941, Бг 2007; Б. Симић, Пропаганда Милана Стојадиновића, Бг 2007.

А. Стојановић