ГРЕБЉАНОВИЋ, Ђорђе

ГРЕБЉАНОВИЋ, Ђорђе, капетан Београда у Фурланији (?, прва половина XV в. -- ?, после 1481). Грофица Кантакузина (Катарина) Бранковић, кћерка деспота Ђурђа Бранковића, купила је око 1465. од горичког грофа Леонарда замак Београд у Фурланији, у који је сместила брата деспота Стефана Слепог са породицом. У то време Фурланија је била под врховном влашћу Млетачке републике. Београдом је управљао капетан, који се бринуо о безбедности замка и убирао приходе од скромног имања. Деспотица Ангелина, удовица деспота Стефана Слепог, наименовала је Г. за капетана Београда. Како је султан Мехмед II Освајач (1451--1481) потраживао од Кантакузине неки новац, настојао је да прода Београд и тако наплати дуг. Желећи да га спречи у тој намери, Кантакузина је понудила грофу Леонарду да купи замак. Послала му је калуђера Марка и свог „службеника" Ђурђа „Србина" да, уз помоћ капетана Г., реализују купопродајни уговор. Г. је заложио грофу Леонарду један млин, који је припадао Београду, за 240 дуката. Тај новац је предао калуђеру Марку, који га је однео Кантакузини, на име рате за продају замка. Како је деспотица Ангелина, са синовима Ђурђем и Јованом, 1479. отишла цару Фридриху III Хабзбуршком (1440--1493) у Беч, који јој је поклонио замак Вајтерсфелд у Штајерској, у којем је извесно време живела, Београдом је, у њеном одсуству, управљао Г. Као противник Турака, одбијао је да га преда султановом купцу, изјављујући да ће га уступити једино горичком грофу. Можда је био потомак војводе Хребељана, који се налазио уз деспота Ђурђа Бранковића при склапању мира с Млечанима 1423. у Светом Срђу на Бојани.

ЛИТЕРАТУРА: M. Kos, „Srbski Brankovići in goriški grofje", Časopis za slovenski jezik, književnost in zgodovino, 1920, 2; М. Спремић, Београд у Фурланији, Бг 2005; М. Спремић, „Кантакузина (Катарина) Бранковић", Mons Aureus, 2010, 30.

М. Спремић