ГРЕБЕНА

ГРЕБЕНА (гребен, гребени), саставни део прибора за прераду текстилних влакана у традиционалној култури. Користе се за чешљање конопље или вуне да би се извукла најфинија влакна, повесмо, која се потом преду за ткање. Г. се састоје од дрвене основе на коју је у неколико редова густо постављен велик број дугачких металних зубаца. Ћурчијска г. имају велик број ситних и кратких зубаца. Код ручних г. основа се продужава у ручицу и та г. се обично користе у пару. Код подних (ножних) г. основа са зупцима је постављена на дрвену конструкцију у облику трапеза. Постоје и ножна г. код којих су зупци кружно постављени на средини једне дуже даске. На свим врстама г. често се срећу геометријски орнаменти. Користе се тако што се груби материјал превлачи преко г. или се њима превлачи по материјалу. У народној религији за г. се, као и за друге оштре предмете, веровало да имају апотропајонску моћ, да су добра заштита од злих сила („зле очи") и демона (вештица, бабица и сл.). Зато се г. стављају поред главе новорођенчета да би било заштићено. Г. су од Бадњег дана до Богојављења остављана склопљена једно у друго да би се магијским путем зверима затвориле чељусти (да не нападају стоку) и да би се одагнале болести. Стока је протеривана између г. због здравља и плодности, при чему су се г. склапала да би и болести магијским путем биле заробљене. Сватови на свадби су морали да прођу између г. да би били ритуално заштићени.

ЛИТЕРАТУРА: З. Марковић, „Текстилна радиност", ГЕМ, 1978, 42.

М. Матић