ГРЂИЋ, Васиљ

ГРЂИЋ, Васиљ, национални борац, политичар (Гацко, 13. X 1875 -- Београд, 26. X 1934). Потомак познате трговачке породице, у сарајевској гимназији је 1896. основао тајно ђачко друштво „Српска свијест" и истоимени лист. Као стипендиста Земаљске владе за БиХ, уписао је Технички факултет у Бечу 1898, али је већ наредне године због оштрих критика аустроугарског окупационог режима изгубио стипендију и био избачен из конвикта. Потом се уписао на Филозофски факултет, довршивши студије у Грацу 1903. По повратку у Сарајево 1905. постао је уредник листа Српска ријеч, али је убрзо дошао у сукоб са старијом генерацијом националних бораца због тога што су пристали на компромисни споразум са владом око питања црквено-школске аутономије. Напустивши уредништво, предводио је опозициону групу млађих српских политичара окупљених око листа Народ у Мостару, која је постала један од главних носилаца националне борбе против аустроугарске окупације. Од 1907. до 1934. био је генерални секретар СПКД „Просвјета" у Сарајеву, а 1934. изабран је за предсједника Главног одбора. Уређивао је часописе Просвјета и Гласник друштва „Просвјете" и био уредник и власник листа Преглед (1910--1912). Као активан члан Српске народне организације, политичке организације Срба у БиХ, послије проглашења анексије 1908. одређен је за члана депутације која је обилазила европске престонице и протестовала против овог чина. Био је члан „Одбора тридесетдеветорице", основаног 1909. са задатаком да помири српске политичке групе у БиХ. За члана Сабора изабран је 1910, а као посланик остао је упамћен по критикама упућиваним аустроугарској окупационој управи. Био је главни повјереник Народне одбране за БиХ. Ухапшен је послије Сарајевског атентата 1914. и једно вријеме био талац, да би као првооптужени на Бањалучком велеиздајничком процесу 1916. био осуђен на смрт вјешањем. Касније је помилован и осуђен на доживотну робију. Послије ослобођења 1918. постао је члан Народног вијећа у Сарајеву, а 1919. изабран је за посланика Привременог народног представништва. Политички се ангажовао у редовима Демократске странке и постао њен секретар за БиХ. Подржао је лични режим краља Александра, иако није био задовољан његовим недемократским методама. На изборима 1931. изабран је за народног посланика за срезове Гацко и Шавник. Као посланик критиковао је политичке и друштвене односе у Краљевини Југославији. Одликован је орденом Светог Саве III реда и Белог орла V реда.

ЛИТЕРАТУРА: П. Слијепчевић, Напор Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење, Сар. 1929; Споменица Васиља Грђића, Сар. 1935; В. Дедијер, Сарајево 1914, Бг 1966; Х. Капиџић, Босна и Херцеговина под аустроугарском управом (чланци и расправе), Сар. 1968; Ђ. Микић, Аустроугарска ратна политика у Босни и Херцеговини 1914--1918, Бл 2011; Р. Грђић, Записи из Херцеговине, Бг 2012; П. Слијепчевић, Сабрана дјела, 6, Друштво и култура, Бл--Бг 2013.

Д. Мастиловић