ГРЂИЋ, Гојко

ГРЂИЋ, Гојко, економиста, универзитетски професор (Гацко, Херцеговина, 16. VIII 1907 -- Београд, 31. XII 1979). Права завршио 1931. у Београду, а докторат из економских наука („Rationalisierung, Arbeitslosigkeit und Arbeitszeitverkürzung") одбранио на Филозофском факултету у Берлину 1934. Као студент огласио се у часопису Народно благостање, а у Берлину се издржавао као дописник Правде и новинске агенције „Авала". У Министарству трговине и индустрије радио 1936--1938, када је изабран за доцента ЕКВШ у Београду, где је до 1943. предавао привредну историју и историју економских доктрина. Био је активан у Српском културном клубу и писао чланке у часопису Српски глас (излазио од новембра 1939. до јуна 1940, када је забрањен): у децембарским бројевима овога листа реаговао је на књигу Економска подлога хрватског питања хрватског политичара и економисте Рудолфа Бићанића, указујући на недоследност Бићанићеве методологије и произвољност показатеља које је користио у књизи. Језиком економске статистике показао је да су после уједињења хрватски крајеви знатно брже напредовали од остатка земље, те да је нетачна Бићанићева тврдња о експлоататорској политици београдских власти у односу на Хрватску. Г. је чак показао да се хрватска индустрија утростручила у односу на време пре 1918. и то пре свега захваљујући протекционистичкој политици централних власти и српским крајевима које је користила као јефтину сировинску базу. По ослобођењу земље распоређен је у Председништво Владе НР Србије. За доцента београдског ЕФ изабран је 1948, а за редовног професора 1954. Предавао је Економску статистику и Макроекономске билансе. Од 1955. до пензионисања 1977. био је шеф Катедре за статистику и математику, а једно време и декан. Цењен је као међународни стручњак и на пољу система макроекономских биланса и пионир је те дисциплине (Народни доходак: методолошка студија, Бг 1955; The reproducible tangible wealth of Yugoslavia, Бг 1965; Народни доходак и привредни биланси, Бг 1966; Систем народнопривредних биланса: њихова генеза и еволуција, Бг 1967; Макроекономски биланси, Бг 1975), као и теорије економске статистике у Југославији (Индустриска статистика, Бг 1950; Основи економске статистике: са уводом у демографску статистику, Бг 1955; коаутор, Статистика за економисте, Бг 1970; коаутор, Економско-статистичка анализа, 2, Бг 1980; коаутор, Економска статистика, Бг 1990). Био је оснивач, председник и почасни члан Статистичког друштва Југославије, покретач и дугогодишњи главни и одговорни уредник Статистичке ревије и уредник других водећих економских и демографских часописа. Члан Секције за научни рад Савеза економиста Југославије, Међународног друштва за проучавање народног дохотка и друштвеног богатства, те Међународног статистичког института.

ДЕЛА: Континентална блокада или блокада континента, Бг 1941; Привреда Римског царства и привредни узроци његове пропасти, Бг 1941; Привредна историја Европе, Бг 1952; Привредни развој Србије и Војводине, Бг 1953; Историја међународне трговине до 1870. године, Љуб. 1961; Развој привреде Србије и Војводине од ослобођења од Турака, Бг 1963; Две деценије развоја привреде СР Србије, Бг 1972; Дугорочне тенденције развоја Херцеговине до 1941. године: историјско наслеђе, б. м. 1977; Успон и пад Титове Југославије. Политекономски биланс, Бг 2014.

ЛИТЕРАТУРА: В. Крестић, Јако српство -- јака Југославија, Н. Сад 1992; Р. Грђић, Записи из Херцеговине, Бг 2012; Ч. Оцић, „Економска рационалност versus политички волунтаризам у научном делу Гојка Грђића", у: Г. Грђић, Успон и пад Титове Југославије, Бг 2015.

З. Пејашиновић