ГРЧКА ЗЕМЉА

ГРЧКА ЗЕМЉА, административни део царевине Стефана Душана. Са проглашењем царства и крунисањем (1346) Стефан Душан је изменио и титулу. У српским исправама он је цар Србљем и Грком, а у онима на грчком језику цар Србије и Романије. Србија се ту односи на српске земље, а Романија на г. з. О томе непосредно сведочи Нићифор Григора, а у једној хиландарској повељи из 1348. набрајају се поседи у српској и г. з. Душанова држава је фиктивно подељена на краљевство и царство (г. з.). У г. з. убрајало се све што је било јужније од Зете, Пилота, Призренске жупе, Горњег и Доњег Полога, док се за Скопље не може са сигурношћу рећи у шта се убрајало. На истоку од Скопља па према Бугарској сигурно је да се доњи ток Пчиње рачунао у г. з. У Душаново доба стварне границе није било, подела се заснивала на различитим „обичајима", у ствари на различитим друштвеним односима. Главнину зависних људи у српским земљама чине меропси, а у грчким парици. Они имају различита права и обавезе и различит начин опорезивања. У г. з. већинско становништво чине Грци, а за њима Арбанаси и Власи, Срба је јако мало.

Проглашење царства пропраћено је додељивањем властели највиших византијских титула. Својим најближим сродницима цар Душан је почео да додељује највише титуле -- деспота, севастократора и кесара. Титулу деспота су понели царев полубрат Симеон (Синиша) и царичин брат Јован Асен. Нешто касније деспот је постао и Јован Оливер. Титуле севастократора додељене су Дејану, мужу Душанове сестре Јевдокије, а исту титулу је добио и Бранко Младеновић. Титулу кесара су понели Гргур Голубић, а нешто касније и војвода Прељуб и царев братучед Воихна. Носиоци ових титула били су намесници појединих области искључиво на простору г. з. Намесници у српским земљама су и даље носили титуле које су постојале и пре проглашења царства.

ИЗВОРИ: С. Новаковић, Законски споменици, Бг 1912; ВИИНЈ, 6, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Бг 1989; „Јединство и подвојеност српских земаља пре битке на Косову", у: Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Бг 2004.

С. Мишић