ГРЧИЋ, Мирко

ГРЧИЋ, Мирко, географ, универзитетски професор (Ивошевци код Книна, 27. III 1954). Студије географије завршио 1979. у Београду, где је магистрирао 1981. и докторирао 1987. На Географском факултету у Београду прошао сва наставна звања до звања редовног професора (2000) за научну област Друштвена географија. Његове научне преокупације везане су за антропогеографске, економскогеографске и културногеографске проблеме. Бавио се истраживањем и планирањем локације и просторне организације индустрије, пољопривреде и насеља Србије, проблемима концентрације становништва и урбанизације, геополитичким и етнодемографским карактеристикама Балкана. Посебну пажњу усмеравао је на просторнофункционалну организацију Београдске регије (Анализа просторне организације индустрије региона Београд, Бг 1990), Западне Србије и Републике Српске, као и на антропогеографска и економскогеографска истраживања Мачве, Шабачке Посавине и Поцерине (и Љ. Грчић, Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина, Бг 2002). Бавио се и питањима глобализације и функција глобалних градова у светском економском простору, као и питањима религијских и цивилизацијских региона света. На теоријском плану бавио се питањима целовитости географије и интегралним приступом, базираним на примени квантитативних метода и системског приступа као нове интегративне парадигме у географији. Један је од водећих српских географа из области теоријске географије. За допринос унапређењу географске науке Српско географско друштво доделило му је медаљу „Јован Цвијић" (2006).

ДЕЛА: Општа политичка географија, Бг 1989; Индустријска географија, Бг 1994; Политичка географија, Бг 2000; и Н. А. Слука, Глобални градови, Бг 2006; Географија религија, Бг 2011; Географија култура и цивилизација, Бг 2014.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Тошић и др., „Др Мирко Грчић -- Добитник медаље Јован Цвијић", ГСГД, 2007, 87, 1; Седам деценија Економског факултета у Београду, Бг 2007; 120 година Географског факултета у Београду, Бг 2013; К. Новаковић, Срби у сјеверној Далмацији, Бг 2013.

Ст. Станковић