ГРБИЋ, Срђан

ГРБИЋ, Срђан, пијаниста, универзитетски професор (Београд, 5. X 1938 -- Београд, 4. V 2004). Дипломирао 1963. на Клавирском одсеку Музичке академије (данас ФМУ) у Београду, у класи Емила Хајека и Властимира Шкарке. Краће време био је ангажован у музичкој школи „Станислав Бинички" (1963/64). За хонорарног стручног сарадника на предмету упоредни клавир на београдској Музичкој академији (МА) постављен je 1964, а на Катедри за клавир MA ради од 1970 (редовни професор од 1991). За ширење укупних уметничких хоризоната и сазревање његове личне клавирске поетике од највећег значаја била су усавршавања код Гвида Агостија на летњим курсевима у Сијени (Италија, 1963, 1964) и Жака Февријеа на Париском конзерваторијуму, на којем је 1967/68, као стипендиста француске владе, био на специјализацији. У Паризу је похађао и елитне курсеве интерпретације Нађе Буланже. Смернице његовог амбициозног и посвећеног пијанистичког рада пресудно је одредила сарадња са Алдом Чиколинијем (од 1968). Већ после београдских дебија 1963, водећи музички критичари (Б. Драгутиновић, М. Раденковић, М. Корен) указали су на његову префињену музикалност и однеговану стилску културу. Обимнију и запаженију концертну активност Г. развија од 1968, наступајући с успехом у домаћим културним центрима (Београд, Дубровник, Будва, Марибор, Крагујевац и др.), на водећим музичким фестивалима (Бемус; Дубровачке летње игре; „Мермер и звуци" -- Аранђеловац; Дани музике -- Будва; Октоих -- Крагујевац), те на турнејама у иностранству (Румунија, Бугарска, Француска, САД). Студиозно, амбициозно и зналачки осмишљавајући програм сваког новог реситала, он није тежио великом броју концерата, него освајању неистражених пијанистичких територија. Изградивши временом обиман клавирски репертоар са капиталним делима свих стилских епоха, Г. је од стране колега и критичара препознат као један од најзначајнијих домаћих пијаниста, са највећим бројем премијера. Посебан одјек имале су његове интерпретације најзахтевнијих клавирских опуса Л. ван Бетовена, Р. Шумана, Ф. Шопена, Ф. Шуберта, Ј. Брамса, Г. Фореа, С. Франка, С. Рахмањинова, М. Равела и С. Прокофјева. Изводећи на концертима у земљи и иностранству дела М. Тајчевића, Д. Радића, В. Перичића и Е. Јосифа, дао је посебан допринос афирмацији домаће клавирске литературе. Реализовао је велик број студијских снимака за радио-куће Београда и Новог Сада. Као пијаниста суптилног сензибилитета и продуховљене клавирске поетике, аскета клавира, чији је сваки концерт био ритуал, служење и глорификовање музике, Г. представља изузетног уметника у новијој историји српске музичке културе. Као уметник високих професионалних критеријума, залагао се за успон домаћег пијанизма до међународно релевантних оквира, па је своја знања успешно преносио студентима и значајно допринео уздизању Катедре за клавир ФМУ. Био је председник и члан жирија више републичких и савезних такмичења у СФРЈ (Београд 1987, 1989; Дубровник 1987. и др.). Од 1965. био је редовни члан Удружења музичких уметника Србије и Савеза удружења музичких уметника Југославије. Добитник је три награде СИЗ-а културе града Београда, за најбоља остварења (1977, 1978, 1980).

ИЗВОР: Архива ФМУ, Београд.

ЛИТЕРАТУРА: Б. М. Д., „Концерт даровитог пијанисте Срђана Грбића", Политика, 12. I 1965; Б. Драгутиновић, „Аскета клавира", Политика, 27. II 1971; М. Вукдраговић, „Три солисте. Концерт Београдске филхармоније", Политика експрес, 25. III 1975; Е. Јосиф, „Изузетно вече. Концерт Срђана Грбића у дворани Коларчевог универзитета", Политика, 9. VI 1976; „Шопиново вече", Дубровачки вјесник, 16. IX 1977; Е. Јосиф, „Особена клавирска поетика. Рецитал Срђана Грбића у дворани Коларчевог народног универзитета", Политика, 13. XII 1978; К. Томашевић, „У трагању за лепотом. Концерт пијанисте Срђана Грбића, 6. VI 1996, Београд, КНУ", Политика експрес, 24. VI 1996.

К. Томашевић