ГРБИЋ, Манојло

ГРБИЋ, Манојло, свештеник, историчар цркве, катихета (Широка Кула код Грачаца, Хрватска, 19. XII 1814 -- Карловац, Хрватска, 16. IV 1899). Потекао из свештеничке породице и школовао се у богословији у Плашком и гимназији у Сремским Карловцима. Био је у Карловцу учитељ Српске вероисповедне школе, а потом професор и катихета Српске учитељске школе, која је основана његовим заузимањем. На тим дужностима провео је преко 30 година (1866---1899). Као угледни протојереј у свом крају у два маха био је посланик на народно-црквеним саборима у Сремским Карловцима. Био је члан Књижевног одељења Матице српске. Бавио се научном публицистиком, прикупљао етнографску грађу о Србима у Лици и писао студије из прошлости Срба у Горњој Крајини. Сарађивао је у Српско-далматинском магазину, Гласу истине, Истини, Српском Сиону, Пчелици и другим часописима. Био је под утицајем Илариона Руварца и у добрим односима са хрватским историчарем Радославом Лопашићем. Своје главно историјско дело Карловачко владичанство I--III (Карловац 1891--1893) писао је на подстицај горњокарловачког епископа Теофана Живковића и Илариона Руварца. Оно је објављено у три позамашне књиге, у којима је приказао не само целокупну црквену него и народну историју Срба у том владичанству, односно у Карловачком генералату, Горском Котару, Приморју, на Ријеци, у Сењу и Трсту од досељавања Срба у те крајеве до доласка епископа Лукијана Мушицког на чело владичанства. Изгледа да је увелико радио и на IV књизи те историје, али она није досад пронађена. Служио се историјском литературом, грађом коју је објављивао Р. Лопашић (Acta Confinii Croatici, I--III) али и грађом из архива Плашке епархије. Није се ограничавао само на своје владичанство него је захватао историју целокупне Карловачке митрополије, посебно се задржавајући на српским привилегијама, народно-црквеним саборима, односима Бечког двора, хрватског бискупата, Сабора и хрватског племства према Србима у Троједној краљевини и Војној крајини. Сакупљао је грађу о народним обичајима и народне умотворине из Лике. Био је добар познавалац канонског права, црквене организације, народног духа и народних обичаја у свом крају.

ДЕЛА: Бесједе у манастиру Гомирју, Н. Сад 1890; Говор посланика проте М. Г. држан у седници Српског православног црквеног сабора 11 новембра 1892, Земун 1893.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Вучковић, „Карловачко владичанство", СрС, 1891; Л. Богдановић, „Приказ Г. дела Карловачко владичанство у руском часопису Славянское обозрѣнiе ", СрС, 1892, 20; А., „Протопоп М. Г*.*", Србобран, 17. IV 1899; А., „М. Г.", СрС, 1899, 16; Д. Руварац, „Писма проте М. Г. архимандриту Илариону Руварцу", БК, 1911, 17; С. Гавриловић, „О Манојлу Грбићу и његовом делу Карловачко владичанство", предг. у: Карловачко владичанство, Топуско 1990.

С. Гавриловић