ГРАХОРИЦА

ГРАХОРИЦА, зељасте једногодишње, двогодишње или вишегодишње биљке из рода Vicia и породице лептирњача (Papilionaceae). Стабло им је усправно, устајуће или пузеће, често се понашају као пeњачице. Листови су голи или длакави, непарно перасто сложени са 2--20 пари листића, при основи са малим зашиљеним приперком, на крају се обично завршавају рашљиком којом се подупиру на ослонац (околне биљке или чврсти предмети). Цветови су ретко појединачни, обично 2--6 у пазуху листова, на кратким дршкама или на посебним цветним изданцима када су цветови многобројни, најчешће окренути на једну страну. Цветне дршке су кратке, чашица је са пет зубаца, круница плава, љубичаста, ружичаста, жућкаста или беличаста, саграђена као код свих лептирњача од три типа листића: заставице, која је јајаста или елиптична, нагоре савијена и већа од пара бочних листића (крила) и пара доњих спојених листића (чунић). Крила и чунић су обично другачије боје од заставице. Плод јој је махуна, oпнаста или кожаста са 2--10 округластих, спљоштених, глатких или брадавичастих семена. Род обухвата преко 150 врста, распрострањених углавном у суптропским и умереним пределима северне хемисфере које допиру у тропски појас источне Африке, Јужне Америке и неких пацифичких острва. У Европи постоји око 70 врста и подврста, углавном у јужној Европи. У Србији је познато око 30 врста. Настањује различита ливадска и степска станишта, светле шуме и шикаре, ивице и насипе путева и пруга, као и сегеталне и рудералне површине од низија до субалпијских појасева. Неке врсте од давнина сe гаје као крмно или јестиво биље, нпр. лећак (Vicia ervilla), боб (V. faba), грахор (V. sativa), црни грахор (V. pannonica) и маљава г. (Vicia villosa).

ЛИТЕРАТУРА: P. W. Ball, „Vicia L.", у: T. G. Tutin и др. (ур), Flora Europaea, 2, Cambridge 1968; Н. Диклић, „Vicia L.", у: М. Јосифовић (ур), Флора СР Србије, IV, Бг 1972.

В.ладимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)