ГРАНОДИОРИТ
ГРАНОДИОРИТ, плутонска магматска стена светлосиве боје која настаје
дубинским очвршћавањем магме киселог карактера (SiO2>65 теж.%).
Површински еквивалент г. је дацит. Г. је изграђен претежно од
кварца (20--60 запремине %), алкалног фелдспата, плагиокласа, хорнбленде
и биотита, а од гранита се разликује по томе што има више плагиокласа у
односу на алкални фелдспат. Показује хипидиоморфно-зрнасту структуру и
масивну текстуру. Г. припадају групи гранитоида у коју још спадају
гранит, алкалнофелдспатски гранит и тоналит. Г. се појављују у виду
штокова, батолита, лаколита, факолита и других тела (→ гранит) и, попут
гранита, најзаступљенији су у регионима субдукционих и колизионих зона.
Уз гранодиоритске масиве или уз дацитске вулканите везане су појаве
рудних лежишта метала, нпр. олова и цинка, бакра, сребра и злата (нпр.
Рудник, Копаоничка област, Рогозна, Леце и др.). Г. се користи
претежно као грађевински, а ређе и као архитектонски камен. У нашој
земљи се ове стене јављају као саставни делови гранитоидних масива, а
гранодиоритске масе преовлађују у кенозојским масивима Борање, Копаоника
и Сурдулице.
ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, П. Ђорђевић, Д. Миловановић, Основи петрологије, Бг 1991; R. W. le Maitre и др., Igneous Rocks: A Classification and Glossary of Terms: Recommendations of the International Union of Geological Sciences, Subcommission on the Systematics of Igneous Rocks, Cambridge 2005.
В. Цветковић