ГРАНОДИОРИТ

ГРАНОДИОРИТ, плутонска магматска стена светлосиве боје која настаје дубинским очвршћавањем магме киселог карактера (SiO2>65 теж.%). Површински еквивалент г. је дацит. Г. је изграђен претежно од кварца (20--60 запремине %), алкалног фелдспата, плагиокласа, хорнбленде и биотита, а од гранита се разликује по томе што има више плагиокласа у односу на алкални фелдспат. Показује хипидиоморфно-зрнасту структуру и масивну текстуру. Г. припадају групи гранитоида у коју још спадају гранит, алкалнофелдспатски гранит и тоналит. Г. се појављују у виду штокова, батолита, лаколита, факолита и других тела (→ гранит) и, попут гранита, најзаступљенији су у регионима субдукционих и колизионих зона. Уз гранодиоритске масиве или уз дацитске вулканите везане су појаве рудних лежишта метала, нпр. олова и цинка, бакра, сребра и злата (нпр. Рудник, Копаоничка област, Рогозна, Леце и др.). Г. се користи претежно као грађевински, а ређе и као архитектонски камен. У нашој земљи се ове стене јављају као саставни делови гранитоидних масива, а гранодиоритске масе преовлађују у кенозојским масивима Борање, Копаоника и Сурдулице.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, П. Ђорђевић, Д. Миловановић, Основи петрологије, Бг 1991; R. W. le Maitre и др., Igneous Rocks: A Classification and Glossary of Terms: Recommendations of the International Union of Geological Sciences, Subcommission on the Systematics of Igneous Rocks, Cambridge 2005.

В. Цветковић