ГРАНИЋ, Филарет

ГРАНИЋ, Филарет , византолог, универзитетски професор (Кикинда, 13. IX 1883 -- Београд, 3. II 1948). Под световним именом Бранко студирао је класичну филологију у Бечу и Минхену. Као ученик Карла Крумбахера, оснивача модерне византологије, усавршавао се у Минхену, где је 1909. и докторирао. Вративши се у родни крај, замонашио се 1912. у манастиру Хопово и започео каријеру службеника митрополије у Сремским Карловцима, завршивши и Вишу богословију. Тек 1922. изабран је за доцента, потом и ванредног професора, за историју Византије на Филозофском факултету у Скопљу. Одатле 1931. прелази на Богословски факултет у Београду, где је предавао патристику и канонско право, а за редовног професора биран је 1936. Као хонорарни професор и управник Семинара за византологију на ФФ је до 1941. предавао културну историју Византије. Тих година постао је заредом дописни (1934) и редовни (1940) члан Српске краљевске академије. Научни допринос Г. византологији није на прави начин цењен. Занимао се за питања која нису улазила у жижу интересовања наше научне јавности и која каткад, због специфичности материје, нису била ни сасвим разумљива тадашњим београдским културним круговима. Он се подједнако суверено бавио црквеном историјом, канонским правом, односом државе и цркве у Византији V и VΙ в., првим монашким заједницама, Јустинијановом црквеном политиком, настанком Охридске архиепископије, осамостаљивањем српске цркве и њеним манастирским типицима. У тим областима објавио је радове трајне вредности, засноване на знањима која је могао поседовати само човек са тако посебним црквеним образовањем. При томе, методологија критике извора којом су обликовани ти радови није дозвољавала мешање научног и религиозног приступа. Радило се о скрупулозном научном методу и није чудновато што су његови радови имали знатан одјек у међународним научним круговима. Српску науку Г. је посебно задужио презентујући њене резултате у десетинама бележака и приказа које је објављивао у часопису Byzantinische Zeitschrift. За ученике богословије и студенте БФ написао је уџбеник Патрологија, I (Бг 1954).

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, „Филарет Гранић 1883--1948", ИЧ, 1949, 1; Љ. Никић, „Библиографија радова академика Филарета Гранића", ЗРВИ, 1960, 6; Богословље, 1980, 24.

Љ.убомир Максимовић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)