ГРАНАТ

ГРАНАТ, заједнички назив за минерале из групе чији се општи хемијски састав може представити следећом формулом: X3Y2(SiO4)3 где је двовалентни катјон X = Mg, Ca, Mn, Fe^2+^, а тровалентни катјон Y = Al, Fe^3+^, Cr. Група г. се обично дели на подгрупе пиралспита и уграндита. У пиралспите, који садрже алуминијум на месту тровалентног катјона, спадају пироп, састава Mg3Al2Si3O12, алмандин Fe3Al2Si3O12 и спесартин Mn3Al2Si3O12. У уграндите, којима је заједнички калцијум на месту двовалентног катјона, спадају андрадит, састава Ca3Fe2Si3O12, гросулар Ca3Al2Si3O12 и уваровит Ca3Cr2Si3O12. Ови минерали се у природи ретко јављају као чисти, углавном граде изоморфне смеше у којима преовлађује један од чланова. Минерали из групе г. су тесералне симетрије и често се јављају у облику кристала где преовлађују форме ромбдодекаедра и икоситетраедра или њихове комбинације. Агрегати су углавном зрнасти и масивни. Показују променљиве физичке особине које су у зависности од хемијског састава. Боја г. је разноврсна: пиролспити су црвени, андрадити су жутомрки, гросулари зеленкасти а уваровит је смарагднозелене боје. Прозрачни су до провидни, стакластог до полудијамантског сјаја, без цепљивости. Релативна тврдина им варира од 6,5 до 7,5 по Мосовој скали, а специфична маса од 3,6 до 4,3. Настају магматски, пегматитски, регионално и контактно метаморфно, ретко хидротермално. Користе се за израду абразива, затим као украсни а ређе и као драги камен. У Србији г. се јављају у магматским, регионално метаморфним стенама и пегматитима. Кристала дугачких и до неколико центиметара, претежно алмандинског састава има у пегматитима Пасјаче, Бујановца, Кукавице, Цера и Букуље, претежно андрадитско-гросуларског састава у скарновима Копаоника, Букуље, Космаја, Рудне Главе. Пироп се јавља у околини Сјенице.

ЛИТЕРАТУРА: С. Павловић, „Гранат из Трепче", Зборник радова САН, XXIII, 4, 1952; И. Јурковић, „Гранат у скарну Новог Брда", Весник Завода за геолошка и геофизичка испитивања НРС, 1953, X; М. Илић, С. Карамата, Специјална минералогија -- први део, Бг 1978; С. Јањић, П. Ристић, Минералогија, Бг 1995; Д. Бабич, Минералогија, Бг 2003.

А. Пачевски