ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ,

ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, Београд, јавно здравствена, здравствено промотивна и стручно методолошка установа, која за потребе Београда обавља социјално-медицинску, хигијенско-еколошку, епидемиолошку и микробиолошку делатност. Оснивач установе је Република Србија, а њен задатак је да прати и проучава здравствено стање и здравствену културу становништва, стање и квалитет животне средине, узроке појаве и ширења заразних и других болести, факторе ризика по здравље (незаразних болести и нарушавања животне средине), организацију и рад здравствене службе и коришћење здравствене заштите. ГЗЈЗ је у својој историји у више наврата мењао име, оснивача, правно-формални статус и организациону структуру. Санитетско одељење (1910), које је у свом саставу имало Бaктериолошку и Хемијску лабораторију, након две деценије (1929) прераста у Дирекцију за социјално и здравствено старање Општине Београд. Затим је формиран Епидемиолошко-бактериолошки завод Београд 1947, који 1952. прераста у Хигијенски завод Београд, пет година касније у Завод за народно здравље Београд за послове Здравственог центра за подручје Београда, а 1980. у Градски завод за заштиту здравља. Новим Законом о здравственој заштити, трансформација 23 регионална завода за заштиту здравља у заводе за јавно здравље представљала је законску основу, претходно реализоване значајне трансформације ових установа, у оквиру Плана мреже здравствених установа у Србији. Заводи су основани за територију више општина, односно за територију града, а Институт за јавно здравље за територију Републике, односно Аутономне покрајине. Данас ГЗЈЗ чине засебне организационе целине -- Центри, а не више делатности, чиме су створени бољи услови за сарадњу, координацију активности и тимски рад. Директори ГЗЈЗ били су: Д. Качаревић, Р. Ђулаковић, Б. Жарковић, Т. Марковић, Р. Марјановић, П. Тодоровић, С. Максимовић, Д. Вучић, В. Ђерковић, С. Гајић, С. Тошовић и Д. Матијевић. ГЗЈЗ је радио на очувању и унапређењу здравља становника Београда; на идентификовању, редуковању/елиминацији водећих фактора ризика који угрожавају здравље становника Београда везаних за стил живота и животну средину; на смањењу инциденце и преваленце водећих обољења у структури обољевања и умирања становника Београда (хроничних незаразних болести) афирмацијом промоције здравих стилова живота, превенцијом болести, развојем здравих окружења и заштитом животне средине; на унапређењу ефективности и ефикасности свих акција и интервенција у области јавног здравља, посебно у локалној заједници, уз редукцију неједнакости у здрављу; на развијању мултисекторске и мултидисциплинарне сарадње и партнерских односа са локалном заједницом, владиним и невладиним сектором; на преузимању водеће улоге координатора и промотера јавно-здравствених акција и интервенција на нивоу Београда. Од оснивања ГЗЈЗ бележи узлазни тренд развоја, који је резултирао усложњавањем и повећањем обима рада, кадровским јачањем, опремањем најсавременијом опремом, увођењем нових лабораторијских и других метода, те стандарда квалитета. При томе, нису занемарени услови рада и стандард 330 радника од којих je 185 здравствених радника/сарадника (51 лекар специјалиста, четири доктора, 15 магистара наука и 12 примаријуса). ГЗЈЗ је водећа институција у већини области којима се бави.

ИЗВОР: Архива ГЗЈЗ.

Д. Матијевић