ГРАДСКА БОЛНИЦА ЗВЕЗДАРА

ГРАДСКА БОЛНИЦА ЗВЕЗДАРА, у Београду, основана је и почела да ради септембра 1935. Камен темељац за Градску болницу у Београду постављен је и освећен октобра 1933, на основу тестамента Николе Спасића који је својим завештањем оставио новац. За непуне две године никло је фасцинантно здање чувеног архитекте Игњата Поповића које и данас плени својом једноставношћу и монументалношћу. Први болесници су примљени 1. XII 1935. и овај датум је прихваћен као дан Г. б. З.

У почетку болница је имала 100 постеља са могућношћу проширења до 150. Примали су се само интернистички болесници, док су се заразни (ТБЦ, инфективне болести) лечили у одговарајућим установама. Синопсис развоја Г. б. З. могао би се сумирати у неколико фаза: Први период (од оснивања до почетка II светског рата) подразумевао је експанзивну фазу са повећањем броја кревета до 200 и отварањем грудног и гинеколошко-акушерског одељења уз већ постојеће интернистичко. Други период (1941--1945) у знаку је стагнације и претварања цивилне болнице у ратну што је изискивало формирање хируршког одељења 1943. До краја рата болница је функционисала искључиво као хируршка установа (друга одељења су пресељена у друге болнице у Београду или ван њега). Трећи период (1946--1952) донео је реструктурирање и формирање савремене болнице за цивилне потребе. Поред већ постојећих одељења (интерно, грудно, хируршко, гинеколошко-акушерско) са радом започиње и ОРЛ одељење, а стварају се основе за побољшање дијагностике (рентгенолошко одељење и лабораторија). Сва одељења су била у истој згради, задужбини Николе Спасића, где је данас лоцирана Хируршка клиника. Четврти период (1952--1966) могао би се означити као „златни период". Специјалистичка поликлиника је формирана јуна 1962. у новој згради. Поред наведених одељења формирају се очно и геријатриjско одељење (друго на Балкану), која ће касније умногоме допринети успеху у раду. Г. б. З. Геријатријско одељење основано је на предлог Михајла Андрејевића 1963. Биохемијска лабораторија је проширена микробиолошком и серолошком дијагностиком. Апотека болнице утростручује рад доласком Миле Милутиновић 1963. Један од најзначајнијих момената у развоју Г. б. З. је отварање наставне базе Медицинског факултета у Београду (1952), потом и Стоматолошког факултета у Београду (1967), а касније Више дефектолошке школе, Дефектолошког факултетa, Више и Средње медицинске школе, као и Више школе за економику домаћинства.

Крајем 1966. у болници је радило 18 наставника и сарадника Мед. ф. у Београду. До краја прошлог века тај број је умногоме нарастао, тако да је КБЦ „Звездара" данас највећа наставна база Мед. ф. у Београду и једина за Стоматолошки факултет. Коначно 1966. Г. б. З. постаје наставна база и за последипломско усавршавање лекара (специјализације, субспецијализације).

Пети период (1966--1985) увелико се поклапа са временом када је Војислав Плећаш био управник болнице. Он је побољшао организацију рада, проширио капацитете болнице (отворени су Неуропсихијатријско одељење, одељење за физикалну медицину, одељење за патологију, зубно одељење, институт за кожне и венеричне болести, кабинет за трансфузију крви, и припаја се дечија болница „Др Олга Дедијер"), унапредио кадровску политику са оријентацијом на пријем младих и квалитетних кадрова и развојем стручног и академског рада. Зграда бивше ВМА у ул. Рифата Бурџевића припојена је болници 1984, тако да је болница расута на великом комплексу земљишта, што представља озбиљан проблем са становишта организације медицинске службе. Г. б. З. је променила име у КБЦ „Звездара" августа 1985.

Шести период (од 1985. до данас) карактерише се уобичајеним тешкоћама и проблемима везаним за организацију стручног рада, опремање болнице савременим медицинским апаратима (скенер, ангиосала), недостатак финансијских средстава. Нарочит допринос болници дали су лекари, начелници појединих одељења и управници Богдан Косановић, Михајло Андрејевић, Митар Митровић, Милета Магарашевић, Василије Јовановић, Бранислав Мајсторовић, Борислав Најдановић, Сотир Станковић, Иван Станковић, Богдан Плећаш, Петар Королија, Милан Андрејевић, Обрен Поповић, Драгослав Иванковић, Михајло Здравковић и др.

ЛИТЕРАТУРА: Педесет година у служби здравља, Бг 1985; М. Андрејевић, Стварали су Градску болницу 1936--2006. (70 година рада КБЦ „Звездара" у Београду), Бг 2007.

С. Димковић