ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА У НОВОМ САДУ

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА У НОВОМ САДУ, највећа јавна библиотека у Војводини, наставља традицију новосадске Српске читаонице, основане 1845. Српска читаоница је деловала као јавна установа Срба у Новом Саду и била је оснивач Српског народног позоришта и других културних институција и друштава у XIX в. Године 1958, поставши Одлуком Народног одбора новосадске општине самостална установа, Г. б. је објединила позајмно одељење Библиотеке Матице српске са дотадашњом мрежом рејонских, синдикалних и сеоских књижница и постала средиште библиотечке, информационе и културне делатности у Граду и општини. Развивши се у савремену јавну библиотеку, она организује делатност у 22 градска и сеоска огранка, омогућава коришћење посебних фондова (фонд стручне литературе из области библиотекарства и позајмни фонд британске књиге) и сакупља и чува завичајну збирку публикација које репрезентују новосадско духовно стваралаштво. Са књижним фондом који броји више од 475.000 књига, збирком од 1.400 наслова часописа и новина те разнородном некњижном грађом омогућава испуњавање образовних, културних, научних и стручних потреба читалаца свих узрасних, социјалних и професионалнх група. Запажене резултате у подстицању читања остварују Позајмно одељење „Ђура Даничић" и Дечје одељење у средишту Градa, као и градски и сеоски огранци. Процеси библиотечког и информационог рада су аутоматизовани а на тај начин су читаоцима доступне каталошко-библиографске информације из локалне базе података Г. б. Значајан допринос раду пружа Информационо-документациони центар са читаоницом, који обједињује традиционалне и oнлајн садржаје намењене ученицима, студентима, истраживачима и другим корисницима научних и стручних информација. Поред комуникације посредством интернета, Центар омогућава коришћење специјализованих база података ИНГ-ПРО (база правних прописа која обухвата службене листове од 1945) и ЕБАРТ (база медијске архиве која обухвата чланке из 15 дневних и недељних листова од 2003). За непосредну доступност публикација које се користе, од значаја је брига о превентивној и трајној заштити књига и друге библиотечке грађе. Од 1995. Одељење Г. б. за унапређивање, развој и надзор над библиотечком делатношћу обавља матичне функције у библиотечко-информационој делатности на територији Јужнобачког округа. Библиотека објављује дела која у едицијама Благо завичаја, Баштиник, Завичај, Преводи и Новосадски манускрипт афирмишу завичајне културне вредности. У домену јавне културне делатности приређује књижевне сусрете, промоције, трибине, предавања, изложбе, концерте, семинаре, радионице, интерактивне програме и сродне садржаје. Руководиоци Г. б. били су Ксенија Иличић, Милош Стојановић, Десанка Мидић, Владимир Јокановић, Радован Ждрале, Милојко Милутиновић, Светозар Грујић, Драган Којић. За успешан рад и постигнуте резултате Г. б. је два пута примила Награду „Милорад Панић Суреп", Првомајску награду за рад Дечјег одељења, Октобарску награду Новог Сада и Награду „Искра културе".

ЛИТЕРАТУРА: Српска читаоница -- Градска библиотека у Новом Саду: Споменица 1845--1995, Н. Сад 1996; М. Анђелковић, Прилози за историју Градске библиотеке у Новом Саду (1958--2008), Н. Сад 2009.

Р.адован Мићић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)