ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА, Суботицa

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА, Суботицa, основана је 1894. Главни иницијатор њеног оснивања био је професор суботичке гимназије Иштван Ивањи. Он је 1887. Градском савету поднео меморандум у којем је предложио формирање одбора за оснивање јавне библиотеке, изневши концепцију да то треба да буде народна библиотека која ће се трудити да одговори на општеобразовне и културне захтеве публике. Г. б. отворена је 30. XII 1894. У њој су била заступљена дела из области теологије, филозофије, археологије, историје, политике, уметности, лингвистике, природних и примењених наука и белетристике, а међу њима најмногобројнија су била књижевна дела на мађарском језику. У посебно издвојеној збирци нашле су место публикације које су се тематски односиле на Суботицу и Бачку жупанију. Делујући у саставу Друштва за јавну библиотеку и музеј, Г. б. се већ првих годинa суочила са тешкоћама у смештају и са недовољном финансијском подршком. То је довело до распуштања Друштва 1906. и прекида њене јавне делатности. Брига о Г. б. очитовала се каснијих година у настојању угледних Суботичана да обнове њену културну мисију и да вредним донацијама обогате њене збирке. После ослобођења земље 1918. први именовани управник, културни посленик Мијо Мандић, посветио је пажњу стручном сређивању збирки књига, часописа и листова. Он се суочио са чињеницом да су многи буњевачки часописи и листови током рата били спаљени, а књиге које су сачуване биле су толико оштећене да се нису могле читати. Уз то, посебан проблем представљао је недовољан број књига на српском језику. И поред тога, Г. б. је отворена за јавност 1924, а њена делатност, са збиркама старих и ретких књига и завичајних публикација, читаоницом и позајмним одељењем, добила је пун замах 1933. Међутим, до великог застоја у делатности дошло је у раздобљу од априлског рата 1941. до ослобођења Суботице 1944, када је уништено више од 5.000 публикација из њених збирки. Првих година после ослобођења Г. б. је развила делатност јавне библиотеке са универзалном структуром књижног фонда како по садржају тако и по језицима, не занемарујући ни старе и ретке књиге, ни завичајне публикације. Библитечки посленици су се трудили да куповином публикација, поклонима и спасавањем од пропадања обогате традиционалне и актуелне збирке, намењене читаоцима свих старосних и професионалих група. Упоредо са богаћењем збирки, у којима се налази преко 300.000 публикација, Г. б. подстиче интересовање за читање свих узрасних, социјално-професионалних и националних група, те посвећује пажњу библиографском и каталошком описивању српских, буњевачких, хрватских, мађарских и страних публикација. Сарађујући на пројекту Виртуелна библиотека Србије (ВБС), она креира каталошко-библиографске записе у Узајамном електронском каталогу Републике, учествује у њиховој дисеминацији и омогућава коришћење информација посредством интернета. Г. б. обавља матичне функције на територији суботичке општине, а од 1995. ради на уједначеном развоју библиотечко-информационе делатности у општинама Бачка Топола, Мали Иђош и Суботица. На пољу библиографске и библиотечке издавачке делатности објавила је двојезична издања књига Библиографија Мије Мандића (1987), две свеске Суботичке библиографије (1764--1869) (1988, 1993), Каталог књига штампаних у XVI веку које се чувају у суботичкој Градској библиотеци (1990), монографију Сто година Градске библиотеке у Суботици (1890--1990) (1991), те зборник радова Библиотечке услуге (2008). Г. б. је добитник награде „Милорад Панић Суреп", Октобарске награде Града Суботице и Награде Фонда културе Суботице „Др Ференц Бодрогвари". Запажен допринос развоју Г. б. дали су Блашко Војнић Хајдук, Радован Ждрале, Јудита Планкош и други управници.

ЛИТЕРАТУРА: Сто година Градске библиотеке у Суботици 1890--1990, Суб. 1991; М. Тасић, „Библиотечке услуге у Завичајном одељењу Градске библиотеке у Суботици", у: Библиотечке услуге, Бг 2008.

Р.адован Мићић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)