ГРАЂЕВИНСКА ГЕОТЕХНИКА

ГРАЂЕВИНСКА ГЕОТЕХНИКА, област грађевинског инжењерства која се бави проценом утицаја природног тла на понашање грађевинског објекта, утврђивањем носивости тла испод објекта, одређивањем притиска тла на потпорне конструкције, проценом стабилности природних падина и објеката од тла, анализом клизишта, утицајем кретања воде кроз тло, побољшањем механичких особина тла. У области грађевинске механике Механика тла и Механика стена дају теоријску основу за пројектовање геотехничких конструкција, објеката који се ослањају на тло, служе као потпора тлу или се изводе од тла: темељи плитки (темељне траке испод зидова, појединачни темељи испод стубова, темељне плоче) и дубоки (шипови, дијафрагме, бунари, кесони); потпорне конструкције, потпора тлу под стрмим нагибом или вертикално; земљане конструкције, објекти изведени од тла (насуте бране, насипи за путеве и железничке пруге и друге намене); подземне конструкције (подземни објекти, тунели). Тло је коришћено као материјал за насипе за одбрану од поплава, канале и бране још пре 4.000 година у долинама река Еуфрат и Тигар (Месопотамија), Нил (Египат), Инд (Индија) и Жута река (Кина), а у току династије Чен у Кини (1120--249 п.н.е.) изграђен је велик број насипа за системе за наводњавање. Стари Грци су изводили појединачне темеље за фундирање стубова и тракасте темеље за фундирање зидова. Изградња пет најзначајнијих пирамида у Египту почетком трећег миленијума п.н.е. постављала је градитељима велике изазове у погледу фундирања, стабилности косина и изградње подземних просторија. Оштећења и рушења објеката у прошлости дешавала су се због непознавања механичких особина тла и тек почетком XVIII в. почело је систематично проучавање особина тла када је Шарл Кулом (1736--1806) формулисао једну од фундаменталних теорија о чврстоћи као основу за теорије о носивости темеља и одређивању притиска тла на потпорне зидове. Хенри Дарси (1803--1858) поставио је основе за прорачун кретања воде кроз тло и увео водопропусност тла као његову битну механичку карактеристику, а Карл Терцаги (1883--1963) уводи г. г. као нову област грађевинског инжењерства засновану на теоријској механици, експерименталним (лабораторијским и теренским) испитивањима и емпиријским методама.

На Српском лицеју у Београду, основаном 1853, на одељењу Јестествено-техничком, у Србији се први пут предаје Минерологија са Геогнозијом, претеча данашњих дисциплина о изучавању тла у ширем смислу, а на Техничком факултету у оквиру Велике школе 1863. уводи се предмет Наука о грађевини на сувом и на води, где се изучавају Тунели и земљорад*.* Претварањем Велике школе у Универзитет 1905. Технички факултет добија Одсек за грађевинске инжењере, где се први пут у посебном предмету изучавају Земљани радови и тунели, а после I светског рата Фундирање као посебна дисциплина. Од 1948. уводе се нови геотехнички предмети Механика тла, Земљани радови, Тунели, Механика стена, Инжењерска геологија, а 2005. Г. г. У Србији су после II светског рата основана специјализована предузећа која су се бавила геотехничким истраживањима, пројектовањем и извођењем геотехничких објеката у земљи и иностранству: „Иван Милутиновић -- ПИМ" из Београда -- у Србији (хидросистем Дунав--Тиса--Дунав, Нафтни терминал Панчево), у Либији (лука у Мисурати), у Кувајту (лука, рива, бродоградилиште и др.); „Енергопројект" из Београда -- у Београду (подземна гаража „Пионирски парк", пословни центар са гаражом „Вуков споменик", тунел „Врачар", два железничка тунела), у Казахстану (подземне метро станице), у Ираку (насута брана на реци Зааб), у Перуу (хидромелиорациони систем Ћира--Пјура, одбрамбени насип и регулација корита реке Зарумиља и др.); „Мостоградња" из Београда -- фундирање великих мостова (друмски преко Дунава код Смедерева и Бешке, железнички преко Саве код Београда, друмски преко Еуфрата код Фалуџе у Ираку); „Геосонда" из Београда -- подземна гаража „Пионирски парк" и подземна железничка станица „Вуков споменик" у Београду.

ИЗВОРИ: Документација „Геосондe", „Југофундa", „Косовопројектa", „Енергопројектa", „Мостоградњe", „Иван Милутиновић -- ПИМ".

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846--1996, Бг 1996; B. M. Das, Principles of Geotechnical Engineering, Andover 2010; М. Максимовић, Механика тла, Бг 2014.

М. Вукићевић