ГРАДИШТЕ

ГРАДИШТЕ, село северозападно од Пожеге, у Пожешко-славонској жупанији (Хрватска). Први попис становништва након изгона Турака из Славоније 1702. забележио је постојање 32 српске православне куће у овом селу. Број Срба у Г. постепено је растао током XVIII, XIX и почетком XX в. Прва забележена православна црква у селу била је посвећена Рођењу Богородице, а осветио ју је 1752. епископ пакрачко-славонски Софроније Јовановић. Већ у последњој четвртини XVIII в. епископска визитациона комисија није могла да утврди када је православно црквиште у Г. основано. Према инвентару из 1778. у дрвеној цркви у Г. постојале су зидана часна трпеза и проскомидија на зиданом ступу, а иконостас је био нов, са укупно 51 иконом, укључујући и крст на врху. Према истом инвентару, у цркви се налазила и осликана проповедаоница. Парохијска црква, вероватно још увек дрвена, била је у веома лошем стању 1793. када су визитатори препоручили темељну обнову или зидање потпуно нове цркве. Шематизми с краја XIX в. бележе да је црква добила нов звоник 1826, а према инвентару из 1845. цела црква била је зидана, са зиданим звоником и иконостасом са 48 икона. Обновљена је 1883. Црква је једнобродна, са полукружном апсидом и звоником четвороугаоног пресека прислоњеним уз западну фасаду. Куриозитет спољашње архитектуре представљају зидани контрафори уз апсиду и бочне зидове наоса. Црква у унутрашњости има зидану хорску преграду, о доњем делу отворене структуре према наосу, при чему два зидана ступца у средишњем делу носе горњу конструкцију галерије. Иконостас не потиче из XVIII в., супротно очуваном запису на бочним дверима са годином 1772, него је настао вероватно крајем XIX столећа. Састоји се од три реда икона -- шест празничних и по две на бочним дверима, низа икона великих празника и трећег реда хетерогене тематске структуре. На највећој средишњој икони горње зоне под резбареном балдахинском конструкцијом насликано је Рођење Богородице. Иконостас је завршен фигурама Богородице и Јована Богослова који стоје испод сликаног Распећа. Резбарија иконостаса је једноставна и украшена само марморирањем, осим око централне иконе. Резбарија царских двери је каснобарокни остатак из XVIII в. и могуће је да потиче са старијег иконостаса у цркви, мада су иконе на крилима пресликане када су сликане и остале актуелне иконе на иконостасу. Оне представљају стилски изданак образаца које је за православне цркве у Славонији и Хрватској производила загребачка Обртна школа, мада је у Г. радио слабији провинцијски сликар, вероватно без темељнијег академског образовања.

ИЗВОРИ: Музеј СПЦ; Шематизам Пакрачке епархије, Пакрац 1898.

ЛИТЕРАТУРА Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988.

А. Кучековић