ГРАДАШЧЕВИЋ, Хусеин

ГРАДАШЧЕВИЋ, Хусеин, капетан, властелин, војсковођа (Градачац, Босна, 1802 -- Цариград, 30. VII 1833/34). Био је један од 39 капетана за које се погрешно верује да су били наследна покрајинска установа. Као босански властелин имао је имања од Градачца до Брчког и 1.500 кметова на њима. На састанку босанских првака у Тузли 1831. наметнуо се за вођу босанске побуне, која је почела у Подрињу 1829. Шири оквир узрока ове муслиманске побуне било је незадовољство због одвајања Србије и Грчке у самосталне хришћанске државе 1828. Захтевали су да се Србима у Србији не даје слобода, да се шест нахија не прикључује остатку Србије и да се не уводе реформе које нису у складу са исламском традицијом. У походу на Травник тукао је војску босанског валије. То је било време рата између египатског Мехмед Алије са султаном, па је његов пораз пред Цариградом условио војничке поразе његових савезника у Албанији и Босни. Хусеин капетан најпре је разбио војску великог везира код Липљана на Косову, а затим доживео слом у биткама код Пријепоља и Сарајева. Иако су га прваци у Сарајеву изабрали за босанског валију и сераскера војске, морао је да бежи у Славонију, где је интерниран у Осијеку и Коморану. Посредовањем хабзбуршке владе помилован је, па се преко Београда поклонио султану у Цариграду. Пре него што је отишао у прогонство у Трапезунт, напрасно је умро. Понашао се као самостални владар, са двором и 135 слугу, харемом са 12 до 23 жене. Британска дипломатија установила је да су одметнуте паше у Албанији и Босни одржавале тајне везе са Мехмед Алијом египатским, који је тражио више аутономије за Египат, иако је имао програм „у вишем интересу муслиманске нације". Исти захтеви су пренети и у албански и босански отпор, који такође траже да живе „сербест". Хусеин-капетан је у Београд слао поруку да жели независну Босну „која би по језику била српска, а по вери муслиманска". У науци постоји доказивање да је кривотворио монету Аустрије, што је постало прва основа његовог историјског успона. Назван је Змај од Босне.

ЛИТЕРАТУРА: М. Прелог, Повијест Босне у доба османлијске владе, I, Сар. б. г.; М. Гавриловић, Милош Обреновић, III, Бг 1912; Д. Павловић, Покрет у Босни и у Албанији против рефорама Махмуда II, Бг 1913; В. Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856, Бг 1971; С. Скендеровић, „Љетопис Босне 1825--1856", у: Љетописи, Сар. 1976; Историја српског народа, V/1, Бг 1981; В. Скарић, Из прошлости Босне и Херцеговине XIX вијека, Сар. 1985.

М. Екмечић