ГРАЧОВ, Виктор Петрович

ГРАЧОВ, Виктор Петрович (Грачёв, Виктор Петрович), историчар, слависта (Гремјачка, Саратовска област, СССР, 3. I 1926 -- Москва, 18. VIII 2010). Завршио је историју на Московском државном универзитету 1956. Био је аспирант на одсеку за нову историју феудализма и капитализма у Институту за славистику Академије наука СССР, где је 1966. одбранио кандидатску дисертацију о административној, жупној управи у Србији од Х до ХIV в. Међу најважнијим радовима су му: „К вопросу о жупах и жупанах", у: Вопросы истории Славян, 2 (Вороњеж 1966); Сербская государственость в X--XIV вв. Критика теории „жупной организации" (Москва 1972).

Међу радовима о Првом српском устанку истичу се: „История Первого сербского восстания 1804--1813 гг. в собрании В. Богишича", у: Центральная и Юго-Восточная Европа в новое время (Москва 1974); Сербы и Черногорцы в борьбе за национальную независимость и Россия (1805--1807 гг.) (Москва 2003), Первое сербское восстание и Россия во время русско-турецкой войны 1806--1812 гг. Часть первая (1806--1809 гг.), (Москва 2010). Као старији научни сарадник у поменутом институту написао је неколико десетина радова који се односе на средњовековну историју Бугарске. У свом историографском раду изразито се ослањао на архивску грађу, настојећи да буде нека врста летописца устаничке Србије као и да опише утицај дипломатије Русије и других великих држава на те историјске догађаје.

ЛИТЕРАТУРА: Историки-слависты СССР. Биобиблиографический словарь-справочник, Москва 1981; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

М. Војводић