ГРАЧАНИЧКА МИТРОПОЛИЈА

ГРАЧАНИЧКА МИТРОПОЛИЈА, један од назива старе Липљанске епископије, настао по седишту у манастиру Грачаници. Са седиштем у Липљану називала се епископија, а као Грачаничка увек је у рангу митрополије. Име је могла добити тек у време краља Милутина када је саградио манастир Грачаницу и 1314--1316. издао повељу „Богородици градчанској, јепискупији липљанској". Захваљујући својој штампарији постала је у време турског ропства једно од средишта српске духовности и културе. У XIV в. њени епископи носили су титулу митрополита и архиепископа. Њено властелинство оштећено је падом Новог Брда у турске руке (1455). Митрополит Венедикт (Цреповић) добио је на доживотно уживање мало властелинство цркве Св. Ђорђа у Враћевшници, што значи да није имао довољно прихода из своје митрополије. Када је дошла под власт Охридске архиепископије, њени епископи су пренели седиште у Ново Брдо, где је иначе Липљанска епископија имала своје имање, па се у изворима јавља као новобрдска. Титулу новобрдског митрополита нарочито је користио митрополит Никанор (1529--1551). Било је и спојених титула, као „грачанички и новобрдски", те „грачанички и липљански". Од XV в. губи се назив липљански и преоваладава назив грачанички. У изворима се јавља и у скраћеном облику као епархија „грачанска" (натпис у олтару цркве у селу Штава у Топлици, са именом грачанског митрополита Силвестра) и „градчанска" (од Градчаница). Није мењала територију за време турске власти јер се у турском дефтеру као њена област помиње Ново Брдо, Приштина и Јањево. После обнове Пећке патријаршије губи се термин Новобрдске eпархије, а у употребу су враћени називи „митрополија Грачанице" и „митрополија Грачанице Липљанске". Средином XVII в. било је неких проблема у епархији, јер је 1649. патријарх Гаврило I сменио епископа Јефтимија и поставио Григорија.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902; М. Павловић, „Грачаничка повеља", ГСНД, 1927, 3; Р. Тричковић, „Српска црква средином XVII века", Глас САНУ, 1980, 2.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Бг 1985.

Р. Милошевић