ГРАБИЋ

ГРАБИЋ (Carpinus orientalis), листопадно, ниско дрво или жбун, које достиже висину до 10 (15) м. Припада породици лески (Corylaceae). Зове се још и бели граб и белограбић, а од обичног граба разликује се по тањим и нешто длакавијим гранчицама. Кора стабла је глатка, пепељастосива. Пупољци су ситни, јајасто конични, спирално распоређени, при врху длакави, обавијени браон љуспама. Лист је јајасто-ланцетаст, на врху зашиљен, по ободу двоструко тестераст, дужине 2--6 (7) цм и ширине 1--3 цм, са 10--15 пари бочних нерава. Мушка реса је цилиндрична, дуга 1--2 мм, а женска краћа и сиво длакава. Цвета у априлу или мају. Опрашује се ветром. Плод је орашица, дуга 3--5 мм, а налази се у пазуху кожастог приперка, дугог 1,5--2 цм, који је зашиљено јајаст, а по ободу тестераст. Плод сазрева крајем августа и почетком септембра. Расејава се ветром. Г. добро подноси брст стоке. Као и код граба, његова изданачка снага из пања је велика и често после сече храстових шума образује густе шикаре, које су на неприступачним местима дуготрајног карактера. Распрострањен је у залеђу Медитерана, од Италије преко Балканског полуострва, Мале Азије и Кавказа.

Г. шуме у Србији припадају разреду Querco -- Fagetea, реду медунчевих шума (Quercetalia pubescentis) и свези г. са јоргованом (Syringo -- Carpinion orientalis). Велике површине заузимају у источној и југоисточној Србији, али се налазе и у централној Србији, Шумадији и ретко у источном делу Фрушке горе. Шуме, а још чешће шикаре г. најчешће обрастају стрме падине топлих експозиција од 300--400 м н.в., углавном на кречњаку, понекад доломиту или силикатима. Земљишта су плитка, скелетна, топла и сува, типа црнице, рендзине или смеђа. У Србије је утврђено више заједница г. шума. Ниска шума или шибљак г. и јоргована (Syringo -- Carpinetum orientalis) најшире је распрострањен не само у Србији, него и у Македонији, Бугарској и јужној Румунији. У Ђердапу се налази од Голупца до Штрпца, затим на Малинику, Великом Кршу и у клисурама Горњак, Лазарева река, Витовница, Вратна, Замна, Грза, Моравица и Сићевачка клисура. Заједница мечје леске и г. (Syringo -- Coryletumcolurnae) најтермофилнија је реликтна полидоминантна заједница, очувана само у фрагментима у Ђердапу. Заузима најнеприступачније стеновите терене на Великом и Малом Штрпцу, у Штрбачком кориту, на Чока њалти, Соколовцу и др. Јавља се на висини између 500 и 700 м н. в., на јужним, југозападним и западним падинама на кречњаку и плиткој, неразвијеној рендзини. Заједница јоргована, смрдоклена и мечје леске (Aceri intermediae -- Syringo -- Coryletum colurnae) је варијанта ксерофилнија од заједнице мечје леске и г., на надморској висини од 800 до 1.100 м, на нагибима до 45 °C. Заједница јоргована и рашељке (Syringo -- Prunetum mahalebi) насељава покретне и умирене сипаре, са дубоким слојем каменитог, делувијалног материјала, на великим нагибима и топлим експозицијама, на надморским висинама од 150 до 500 м. Присутна је у клисурама североисточне и источне Србије. Заједница г. са чистацем (Carpinetum orientalis scardicum) широко је распрострањена у Метохији (околина Призрена, подножја Паштрика и Проклетија), на кречњаку, а у дијапазону надморских висина од 200 до 900 м. Ове шуме су веома деградоване и представљене су шикарама и честарима.

У многим топлим храстовим шумама широм Србије г. се најчешће налази у спрату жбунова. Међутим, заједница г. (Carpinetum orientalis) као деградациони стадијум китњакових и церово сладунових шума широко је распрострањена у Србији и последица је сече шума у прошлости. На многим планинама у Србији (Стара планина, Сува планина, Ртањ, Јастребац и др.) на кречњаку и силикату, налазе се стабилизоване шикаре г. које се на стаништима дуго задржавају. Дрво г. по грађи и боји слично је грабовом и употребљава се у исте сврхе. Г. је добра врста за пошумљавање крша и голети јер штити од ерозије спирања и одроњавања. Најчешће се користи за огрев.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 1991; А. В. Мишић „Ред медунчевих шума Quercetalia pubescentis Br.-Bl. (1931)1932", „Свеза шума грабића са јоргованом Syringo -- Carpinion orientalis Jakucs 1959", у: М. Сарић (ур.), Вегетација Србије II1, Шумске заједнице 1, Бг 1997; З. Томић, Шумарска фитоценологија, Бг 2004; О. Васић, М. Шијачић Николић, „Carpinus L.", у: В. Стевановић (ур.), Флора Србије, 2, Бг 2012.

А. Динић