ГОТОВУША

ГОТОВУША, село на северној страни Шар-планине, у Сиринићкој жупи, у долини реке Клисура, око 1 км пре њеног ушћа у Лепенац. Северно од села је пут Призрен--Штрпце--Урошевац. Припада општини Штрпце, чији је центар око 5 км југозападно од села. Насеље је компактно, изграђено на речној плавини, на 800--850 м. н.в., а распоред улица је мрежаст. Први помен села је из 1455, када су у њему биле 64 српске куће. Године 1921. имало је 2.652 становника, од којих су 35,9% били православци, а 64,1% муслимани. Године 1991. попис је регистровао укупно 986 становника, од чега су 97,1% били Срби, а 1,6% Роми. У селу се налазе основна школа, амбуланта и две православне цркве: Св. Николе и Успења Пресвете Богородице (обновљена 1866), поред које се на дан Велике Госпојине приређује сабор.

Д. Р. Гатарић

У Г. се на сеоском гробљу налази црква Св. Николе. Храм је мењао патрона, па је познат и као Св. Димитрије, а данас и као Св. Спас. Првобитна посвета Св. Николи забележена је на делимично сачуваном ктиторском натпису, на западном зиду наоса, повише улаза, изнад којег је насликано врло опширно Успење Богородице, док су у првој зони попрсја Св. Врача. Фреске потичу из 70-их година XVI в., па се претпоставља да је црква тада саграђена. Храм правоугаоне основе, засведен полуобличастим сводом и покривен двосливним кровом од камених плоча. Зидан је речним каменом, сигом и малтером. Изнад западног, лучно завршеног улаза, налази се плитка ниша, такође завршена полукружно. Апсида је изнутра полукружна, а споља тространа с лучно спојеним прислоњеним колонетама. Проскомидија и ђаконикон наглашени су полукружним нишама. Делимично очуван живопис чине сцене из циклуса Великих празника приказане у две зоне. На своду су фризови од по десет попрсја пророка, а у темену медаљони с ликовима Христа Емануила, Анђела Великог савета, Пантократора, као и део композиције Вазнесења. У конхи апсиде приказана је Богородица Знамења, а испод ње Поклоњење архијереја са Св. Василијем и Св. Јованом Златоустим на челу. Пластичност облика остварена је подцртавањем и сенчењем мрком бојом на плавозеленој позадини. Физиономије су издиференциране. Поред једноставног хитона и химатиона, фигуре су често приказане у раскошније украшеним костимима. Исти сликари радили су око 1570. у Богошевцу и Св. Ђорђу у Горњем Селу.

Б. Гугољ

ЛИТЕРАТУРА: П. Пајкић, „Цркве у Сиринићкој жупи", Старине Косова и Метохије, 1968--1971, 4--5; М. Ивановић, „Црквени споменици XIII--XX века", у: Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа, Призрен--Бг 1987; М. Шупут, „Готовуша, црква св. Николе", у: Споменици српског црквеног градитељства XVI--XVII век, Бг 1991; П. С. Пајкић, Б. Тодић, Цркве Сиринићке жупе, Пр 1995; Споменичка баштина Косова и Метохије, Бг 2002; Географска енциклопедија насеља Србије, IV, Бг 2002.