ГОСТОЉУБЉЕ АВРААМОВО

ГОСТОЉУБЉЕ АВРААМОВО, апокрифна прерада епизоде из живота старозаветног патријарха Авраама (Пост 18--19), сачувана у различитим краћим или дужим варијантама, у многим словенским, као и српским преписима од XIV до XVII в. Ретко старозаветно место које посредно помиње Свету Тројицу у лику необичне тројице младића -- Авраамових гостију, који му, у низу чудесних дешавања, предсказују Исаково рођење, уз још неколико текстова посвећених праоцу Аврааму (О Мелхиседеку, О Исаку, О праведном Аврааму, Како Сара учаше свог мужа Авраама, О смрти Авраамовој), чине тзв. Авраамов циклус. Настанак ових апокрифа неодвојив је од књижевне врсте веома распрострањене у византијској књижевности -- Историјске Палеје. Поред самог гостољубља, у апокрифу је посебно наглашен мотив Лотовог сагрешења и искреног покајања. Стил овог апокрифа суштински се не разликује од библијског, али видљив је његов тематски допринос: у Г.А. инсистира се на темељним принципима хришћанства -- кајању, искупљењу, Божјем милосрђу. Елементи библијске приче јављају се у промењеној хијерархији, на чијем врху сада стоји гостољубивост, која је врхунско сведочанство вере, јер преко госта и у госту прима се или одбија сам Христос (уп. Мт. 25,34--35). У старој српској књижевности готово да нема дела у којем јунак није „подобан Аврааму странопримцу", а сасвим јасан траг самог апокрифа налазимо у Житију архиепископа Арсенија архиепископа Данила II (сцена последње посете коју је Арсеније примио на самртном одру).

ЛИТЕРАТУРА: E. Turdeanu, Apocryphes slaves et roumains de l' Ancien Testament, Studia in Veteteris Testamenti Pseudepigrapha, 5, Leyden 1981; З. Витић, „Апокриф о гостољубљу Аврамовом у српском рукописном наслеђу", АПр, 1992, 14; Апокрифи. Старозаветни, према српским преписима, приредио и на савремени језик пренео Т. Јовановић, Бг 2005.

З. Витић