ГОШИЋ, Никола

ГОШИЋ, Никола, глумац (Гроцка, 24. XI 1885 -- Београд, 11. VII 1934). Радећи као обућарски шегрт, придружио се 1904. путујућој дружини Фотија Иличића у којој је први пут ступио на сцену. Убрзо је прешао у путујуће позориште Димитрија Гинића. Члан београдског Народног позоришта био је од 1906, са кратким прекидом током 1907. Од 1911. до 1914. играо је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а затим заједно с првом групом београдских и новосадских глумаца прешао у тек основано НП у Скопљу у којем је остао до 1920. Од 1920. поново је стално у НП у Београду. У међувремену је играо и у путујућим позориштима Ђ. Протића и П. Ћирића. Сматра се учеником П. Добриновића и Д. Спасића с којима је играо у новосадском позоришту. Имао је велику наклоност публике, као и позоришне критике онога доба која је истицала његову глумачку непосредност, спонтаност, надахнуту стваралачку фантазију, вештину импровизовања, сценску лежерност, лакоћу и духовитост игре. Историчари позоришта су у њему, као и у Жанки Стокић, видели најблиставије представнике ведре комике, способне да на сцени створе пријатну и ведру атмосферу која се преносила и на публику. Одликован је Орденом Св. Саве IV реда. Значајније улоге: Тобија (В. Шекспир, Богојављенска ноћ); Диафоарус (Уображени болесник); Жорж Данден, Скапен (Скапенове подвале) у комадима Молијера; Фигаро (Де Бомарше, Фигарова женидба); Трикош (Мелак--Халеви, Трикош и Каколе); Алберт (Т. Бернар, Кафаница); Кетлер (Лекар у недоумици); Хигинс (Пигмалион); Мајор Свиндон (Ђаволов ученик) у комадима Б. Шоа; Вујо (Ђ. Јакшић, Јелисавета); Калча (С. Сремац, Ивкова слава); Јеротије (Сумњиво лице); Јованча (Пут око света); Чеда (Госпођа министарка) у комедијама Б. Нушића; Вуле Пупавац (М. Глишић, Подвала); Митке (Б. Станковић, Коштана); Периша (П. Петровић, Чвор); Професор Вељко (М. Предић, Пуковник Јелић); Пуковник (Р. Веснић, Путем искушења).

ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Бг 1952; Споменица Српског народног позоришта у Новом Саду, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

О. Марковић