ГОРЊИ АДРОВАЦ

ГОРЊИ АДРОВАЦ, село у средњем делу Србије, на североисточним обронцима планине Мали Јастребац, на левој страни долине Сувог потока, који се у Јужну Мораву улива са леве стране, низводно од Алексинца. С општинским средиштем Алексинцем повезано је слепим локалним путем дугачким 10 км. Први помен Г. А. је из 1516. Село се простире на висинама од 200 до 330 м н.в., дисперзивно је и чини га неколико издвојених делова (Стевићи, Павловићи, Ђорићи, Прокићи, Петровићи и др.). Године 2011. у њему је живело 105 становника (99% Срба).

С.лободан Ћурчић

Црква Св. Тројице подигнута је на месту погибије руског пуковника Николаја Рајевског у Српско-турском рату (20. VIII 1876), који је послужио као модел за лик Вронског у роману Ана Карењина Л. Н. Толстоја. Црква је подигнута као спомен-храм, ктиторством пуковникове рођаке Марије Рајевски. Она је из Русије донела план храма конципован у византијском стилу. Црква је подигнута под надзором нишког епископа Никанора, а освећена је 2. IX 1903, како је исписано на мермерној плочи на јужној спољној фасади. Основа цркве је у виду крста, над чијим пресецима се уздиже широка купола. Фасаде храма су декорисане црвено-окер керамиком, што је одговарало истористичким идејама о православној архитектури. Иконе на иконостасу биле су постављене на ниској олтарској прегради, али су током времена нестале. Зидно сликарство цркве извео је Душан Обреновић, сликар из Крагујевца, по предлошцима угледног руског сликара Виктора Васњецова, како је наведено у натпису у куполи. Оно је конциповано тако да истакне основе руске и српске националне идеологије. На северној страни наоса истакнута је руска идеологија са представом покрштавања Руса, док је на јужној насликано Крунисање Св. Стефана Првовенчаног. У доњој зони представљени су и Св. Александар Невски и Св. кнез Лазар. На западном зиду насликан је и портрет пуковника Рајевског.

Н.енад Макуљевић

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, 1, Бг 2001; Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882--1914), Бг 2007.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)