ГОРЊА ТРЕПЧА

ГОРЊА ТРЕПЧА, село на јужној периферији Шумадије, јужно од планине Рудник, у долини реке Бање, леве притоке Западне Мораве, око 16 км североисточно од општинског средишта Чачка. Кроз насеље пролази локални пут, на југу повезан с путем Чачак--Краљево. Претпоставља се да је на овом месту постојало старо село, које је опустело и обновљено почетком XIX в. Насеље је дисперзивног типа и највећи број кућа је на левој благој страни долине реке Бање, где су грађене до 600 м н.в. На десној, стрмијој страни, грађене су до 350 м. На северу села, у горњем делу долине реке где се она већ сужава, налази се заселак Бања. Током послератног периода популација је била у регресији. Године 1948. у селу је живео 961 становник, а 2011. 556 лица, од којих 96,2% Срба. Аграрна занимања су тада упошљавала 43,3% економски активног становништва. Највише неаграрног становништва радило је у здравству и прерађивачкој индустрији, већина у Чачку. У селу се налазе црква, бањско лечилиште, четвороразредна основна школа, месна канцеларија и туристичко друштво.

С.рбољуб Ђ. Стаменковић

Извори термоминералне воде су на око 380 м.н.в. у долини Бањског потока који је усечен између планинских врхова Вујна и Буковика. Прва испитивања вода тзв. Атомске бање вршена су почетком ХХ в. (публиковано 1922), док су прве две бушотине (45м и 20м) изведене 1959. У то време укупна количина воде захваћена бунарима и каптажама природних извора била је око 20 л/с. Током 70-их година ХХ в. изведено је још неколико истражних и експлоатационих бушотина. Данас је главни објекат снабдевања бање водом бунар ИБ-1 дубине 31м избушен 1990. Издашност бунара је 14 л/с, а температура воде 30 ^о^С. Термоминералне воде су формиране у оквиру дубље пукотинске издани и циркулишу ка површини терена дуж разлома у горњокредном флишу. Значајно присуство магнезијума у овим водама (и преко 50 мг/л) указује на утицај серпентинита и релативно удаљену зону прихрањивања. Воде су маломинерализоване (око 550 мг/л), слабо алкалне, хидрокарбонатне и са нешто повећаним садржајем јона стронцијума, цезијума и литијума. И поред извесног степена радиоактивности не могу се сврстати у категорију радиоактивних вода. Термоминералне воде се користе у балнео-терапеутске сврхе и за медицинску рехабилитацију оболелих од неуролошких и реуматских болести у лечилишту Атомска бања.

З.оран Стевановић

Бања је статус природног лечилишта добила 1977. Припада сумпоровитим и земно-алкалним хипотермама благе природне радиоактивности, а у гасном саставу преовлађује азот. Постоји и више истражних бушотина дубине 50--134 м. Терапија под надзором лекара специјалиста Завода Г. Т. обавља се купањем, пијењем и блатним облогама. Бањска вода и пелоидне облоге помажу у лечењу реуматичних и неуролошких обољења, мултиплекс склерозе, церебралне парализе, спондилозе, дископатије и Бахтеревљеве болести. Планински обронци у околини су обрасли густим шумама бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе и са око 5 ха четинарске шуме. Стално притицање чистог ваздуха са Вујана и Буковика, богатог кисеоником, водоником и озоном, представља веома повољну компоненту климатских услова Г. Т. и за здраве особе, као и за лечење многих обољења. У Бањи се налазе природно лечилиште „Горња Трепча", хотел „Фонтана" и пансион „Здрављак ". У приватном смештају налази се око 600 лежаја у категорисаним објектима. Годишње је посети око 8.000 туриста.

Ст.еван Станковић; Б.ојан Ђерчан

ЛИТЕРАТУРА: М. Т. Леко, А. Шчербаков, Х. Јоксимовић, Лековите воде и климатска места у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца са балнеолошком картом, Бг 1922; С. Илић, Горња Трепча, нова бања Србије, Горња Трепча 1975; Ј. Марковић, Бање Југославије, Бг 1980; В. Вујановић, М. Теофиловић, Бањске и минералне воде Србије, Г. Милановац 1983; Д. М. Протић, Минералне и термалне воде Србије, Бг 1995; С. Војиновић, Бање и климатска места Србије, Бг 2002; Географска енциклопедија насеља Србије, IV, Бг 2002; Б. Филиповић, Минералне, термалне и термоминералне воде Србије, Бг 2003; Л. Обрадовић Бурсаћ, В. Станковић Васовић, Бања Горња Трепча, Горња Трепча 2004.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)