Прескочи до главног садржаја

ГОНЕТАЛИЦА

ГОНЕТАЛИЦА, један од локалних назива за загонетке или за жену која поставља загонетке, али је најчешће назив народне друштвене игре. Упућујући на терен (Рисан, Црна Гора), Вук је у Рјечнику 1852. уз г. навео два тумачења: 1) загонетка и 2) кратак опис игре у којој се скрива прстен. Исту игру је опширније описао Врчевић 1868. Укључена је међу игре духа, извођене на поселима, седељкама и ,,скуповима, при којима се може... друштвено забавити" (Т. Ђорђевић). Везу са загонетком успоставља формула -- најава говорног облика: Што ми ти је за што?; Да што ми ти је да што (у литерарним обрадама из ове формулације настаје појам даштање); Што ми ти се нену и гонену?; Што ми ти гонену?; Шта ми ти се што гони? (С. Новаковић). Мада се при штампању збирки изостављају питања, управо она указују на разговорну ситуацију постављања/решавања загонетке. Термине који се повезују с овим појмом већ је набројао Вук, а проширио М. С. Лалевић: гонетати, гонетка, гатати, годити, погодити, погађати, разрешавати брзо, гонетнути, гонетање, гонеталица, ганка, гонеталац.

ЛИТЕРАТУРА: В. Врчевић, Српске народне игре, Бг 1868; С. Новаковић, Српске народне загонетке, Бг 1877; М. С. Лалевић, „Загонетка -- играрија духа", у: Рад XVII конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије, Зг 1972; Т. Р. Ђорђевић, Наш народни живот, IV, Бг 1984; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Бг 1984.

С. Д. Самарџија