ГОНЕТАЛИЦА

ГОНЕТАЛИЦА, један од локалних назива за загонетке или за жену која поставља загонетке, али је најчешће назив народне друштвене игре. Упућујући на терен (Рисан, Црна Гора), Вук је у Рјечнику 1852. уз г. навео два тумачења: 1) загонетка и 2) кратак опис игре у којој се скрива прстен. Исту игру је опширније описао Врчевић 1868. Укључена је међу игре духа, извођене на поселима, седељкама и ,,скуповима, при којима се може... друштвено забавити" (Т. Ђорђевић). Везу са загонетком успоставља формула -- најава говорног облика: Што ми ти је за што?; Да што ми ти је да што (у литерарним обрадама из ове формулације настаје појам даштање); Што ми ти се нену и гонену?; Што ми ти гонену?; Шта ми ти се што гони? (С. Новаковић). Мада се при штампању збирки изостављају питања, управо она указују на разговорну ситуацију постављања/решавања загонетке. Термине који се повезују с овим појмом већ је набројао Вук, а проширио М. С. Лалевић: гонетати, гонетка, гатати, годити, погодити, погађати, разрешавати брзо, гонетнути, гонетање, гонеталица, ганка, гонеталац.

ЛИТЕРАТУРА: В. Врчевић, Српске народне игре, Бг 1868; С. Новаковић, Српске народне загонетке, Бг 1877; М. С. Лалевић, „Загонетка -- играрија духа", у: Рад XVII конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије, Зг 1972; Т. Р. Ђорђевић, Наш народни живот, IV, Бг 1984; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Бг 1984.

С. Д. Самарџија