ГОНЧИН, Милорад

ГОНЧИН, Милорад, књижевник, публициста (Гачани код Приједора, 13. II 1931-- Београд, 7. XII 2001). Као дијете преживио козарску офанзиву, у тринаестој години постао члан СКОЈ-а и од 1943. учествује у НОБ. До 1967. служио као официр у ЈНА, а у међувремену дипломирао на Факултету политичких наука у Београду (1963--1967), након чега се запослио као савјетник за штампу у Секретаријату за културу СР Србије (1967--1970). У том периоду је и магистрирао на ФПН. Од 1970. радио као руководилац издавачке дјелатности у Савезној конференцији Социјалистичког савеза радног народа. Писао романе (Рођен као заробљеник, Н. Сад 1960; Немир, Бг 1969; Врела кота, Н. Сад 1976; Обрачун у тврђави, Н. Сад 1984; Бивша браћа, Краљ. 1994; Миленко од Мораве, Краљ. 1998) и краће приповједачке форме (Грумен земље козарске, Бг 1956); Приче из торбака, Бг 1959; Најмлађи партизани, Бг 1976; Оклопни воз у Поткозарју, Н. Сад 1978), првенствено с тематиком из НОБ, гдје је граница између фиктивног и документарног трајно отворена. Објавио осам романсираних биографија народних хероја и истакнутих револуционара (П. Драпшин, П. Лековић, Б. Палковљевић Пинки и др.) и седам монографија о познатим крајишким јединицама НОВ и ПОЈ. Добио награде „Четврти јул" (1973), „Драгојло Дудић" (1972) и др.

ДЈЕЛА: романи: Трагом очева, Бг 1956; Плави шлемови, Н. Сад 1963; После школског звона, Бг 1973; Војвођани, Н. Сад 1981; приче: Одсуство милости, Бг 1978.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ћопић, Предговор, у: М. Гончин, Приче из торбака, Бг 1959; М. И. Бандић, „Магла и машта", ЛМС, 1969, 145, 404, 1; В. Марјановић, Деца, писци и књиге, Бг 1998.

С. Тутњевић