ГОМОЛАВА

ГОМОЛАВА, вишеслојни археолошки локалитет који садржи културне слојеве од неолита до касног средњег века (VI миленијум стaре ере -- XVI в.), а налази се у Срему, на левој обали Саве, код села Хртковци. Захваљујући повољном географском положају, Г. је све време била важан културни и тровачки центар за Подунавље, Карпатски басен и југоисточну Европу. Систематска истраживања на Г., реализована у другој половини XX в. (1953--1957; 1965--1985), дала су велик допринос утврђивању хронологије многих праисторијских култура у југоисточној Европи. У културном стратуму дебљине око 6 м нађени су предмети чија старост обухвата временски распон од око 8.000 година. На лесној тераси типа „tell-a", елипсоидног облика (око 260 x 60 м), прво станиште подижу носиоци старчевачке групе. По својим културним карактеристикама они су били саставни део великог Старчево--Кереш--Криш комплекса (VII--VI миленијум п.н.е.). Затим се јављују носиоци винчанске групе која репрезентује млађи неолит у српском Подунављу (VI--V миленијум п.н.е.). У том периоду формира се на Г. снажан стамбени стратум са две грађевинске фазе које обухватају позну винчанско-тордошку и рано винчанско-плочничку етапу са три стамбена хоризонта (Г. Ia, Г. Ia-b и Г. Ib). У старијем винчанском насељу (Г. Ia) откривени су остаци јама као и стубова кућа првих надземних објеката, димензија око 6 х 10 м и 8,5 x 4,5 м. Објекти-куће имали су углавном две просторије у којима су често налажена елипсоидна огњишта. На подовима ових објеката пронађени су делови посуђа од печене земље, жрвњеви, статуете од иловаче, кремени ножеви и камене секире. На крају фазе Г. Ia и током фазе Г. Ia-b долази до изградње надземних кућа различитих димензија. Куће из старијег хоризонта (Г. Ia-b) правоугаоног су облика, димензија cca 16 x 10 м и 14 x 6 м, док су оне из најмлађег хоризонта (Г. Ib) многобројније и мање (9,2 x 5,6 м; 8,5 x 4,5 м), смештене у групе и „улице". У кућама је било три или четири просторије, различитих димензија и намене. У насељу из фазе Г. Ib откривена је некрoпола са 27 скелетних гробова. У то доба почиње коришћење бакра, чијом употребом долази до неминовних промена у винчанској култури. Изнад винчанског хоризонта формирао се нови стратум тзв. „енеолитски хумус" (IV--III миленијум п.н.е.) у коjeм се јављају културне групе чији се генетски центри налазе у Панонској низији. То су земљорадничко-сточарске заједнице које већ у IV миленијуму почињу да користе бакар: ленђелска (Г. IIa) и прототисаполгар и тисаполгарска култура (Г. IIb). Спорадично се јављају и налази и бодрог-керестурске културе. Убрзо после тога, у III миленијуму, на Г. (III--II миленијум п.н.е.) стиже нова „етничка" група -- баденска култура. Најстарија фаза баденског насеља на Г. (Г. IIIa), повезана је са културама Болерас и Чернавода III. Изнад станишта средњег енеолитског раздобља подиже се насеље костолачке (Г. IIIb) и вучедолске (Г. IIIc) групе са богатим остацима материјалне културе. Живот се одвијао у надземним кућама, поред којих су изграђивана и светилишта. То је епоха у којој почињу да се користе и прве алатке од бакра. Израђује се керамика високог квалитета, која је украшена утиснутим орнаментом. У бронзаном добу (Г. IV a, b, c), које обухвата II миленијум п.н.е., Г. је насељена све време при чему су издвојена три стамбена хоризонта. Најстаријем стратуму одговара керамички материјал познат у оквиру културне групе Омољица--Ватин (Г. IVa). Изнад њега формирају се делови грађевинског стратума који се на основу покретних налаза везују за фазу Белегиш I (Г. IVb). Крај бронзаног доба и почетак старијег гвозденог периода на Г. припада фази Белегиш II (Г. IVc). За хоризонт бронзаног доба карактеристични су многобројни налази керамичких посуда, бронзаног оружја и оруђа, остаци кућа и појединачни гробови. Налази трансданубијске инкрустоване керамике и тзв. градинске грнчарије на Г. потврђују утицај Панонске низије и централног Балкана на формирање делова бронзанодобног слоја на овом налазишту.

Почетак коришћења гвожђа у међуречју Саве и Дунава је период формирања првих протоетничких заједница у овом делу српског Подунавља. Старије гвоздено доба (IX--IV в. п.н.е.) на Г. припада хоризонту босутске културе (Г. V). Ова етапа на Г. још увек није довољно проучена мада постоје богати стамбени хоризонти који припадају развијеном гвозденом добу. Г. се истиче специфичним начином сахрањивања у старијем гвозденом добу. Поред појединачних гробова, откривене су две групне гробнице, кружног облика. Обе су пронађене у оквиру насеља босутске културе. Ради се о гробницама са масовним сахрањивањем. У првој гробници биле су инхумиране 32 особе. У другој гробници, пречника 2,9 м, било је сахрањено 78 индивидуа: 8 мушкараца, 21 жена, 48 деце и једна особа неодређеног пола. Овакав начин сахрањивања је непознат у праисторијским заједницама у региону. Положени у круг -- у облику сунчевог диска, са главама на периферији круга, покојници су сахрањени са прилозима: жрвњевима, житом, накитом од бронзе и гвожђа, ћилибаром и животињским костима. У подграђу Г., у атару села Хртковци, на десној обали потока Врањ постоје некрополе и појединачни гробови са прилозима који припадају периоду старијег гвозденог доба. У млађем гвозденом добу (IV в. п.н.е. -- II в. н.е.) Г. поново постаје важан административни центар, важна економска и културна станица Подунавских Келта који оснивају племенску заједницу Скордиска у чији састав улази и домородачко становништво илирско-панонског и скитско-трачког порекла. Након преузимања власти и стабилизације на подручју Подунавља и дела Поморавља, током III и II в. п.н.е. за Келте, односно Скордиске почиње период економског и културног успона. Један од њихових важних пунктова је Г. на којој је формиран моћан латенски стратум са три стамбена хоризонта (Г. VIc). Истраживања су показала да је Г. на крају протоисторијског периода била и значајан занатски центар у овом делу Војводине. Лончарске пећи, делови архитектуре, огњишта, керамика рађена на витлу, новац и накит показују да келтско насеље на Г. води интензивну размену с околним подручјем, али и областима које су биле под утицајем хеленистичког света. Насеље, опкољено системом одбрамбених зидова и палисада представља типичан пример комбинације утврђеног опидума и лончарског центра који се налазио унутар утврђеног дела насеља. Након угушења панонско-далматинског устанка 6--9. године н.е., Г. потпада под римску власт. Увезена раноримска керамика и бронзане посуде потврђују боравак римских поданика на Г. већ у I в. н.е. Анализа керамичког материјала из римског слоја показује да се на Г. може пратити процес формирања римско-провинцијске културе у Срему. Мада римско-провинцијално насеље на Г. не може да се по својој величини и значају пореди са већим урбаним центрима у провинцији Панонији, остаје чињеница да се у близини Хртковаца наилази на најраније податке о продирању Римљана у међуречје Дунава и Саве. Открићем виле рустике, викуса и римске некрополе из III и IV в. н.е. у подграђу Г., потврђено је да је овај простор био настањен све до ране сеобе народа. Повлачењем Римљана из Срема, Г. је тек у раном средњем веку поново настањена, о чему сведоче налази мање некрополе, чији се прилози хронолошки могу определити у VIII и IX в. Истраживања старије средњовековне некрополе са скоро 1.000 покојника на Г. и у подграђу показала су да је ово налазиште коришћено у дужем временском раздобљу, од краја XII до XVI в.

М.арија Јовановић

Из раноримског периода на простору Г. и шире, испитано је више керамичких пећи и радионица које су у начину градње наставиле богату каснолатенску традицију. Већи број налаза керамичког материјала из овог периода са печатима мајстора, доспео је из североиталских радионица заједно са освајањем римске војске долином Саве током друге половине I в. п.н.е. и I в. н.е. Локална керамичка продукција је доживела свој највећи процват за време владавине династије Флавијеваца, производећи локалне римске форме посуђа за свакодневну употребу становништва викуса и војске. На Г. је нађен вотивни споменик посвећен Јупитеру од бенефицијара Л. Лициниуса Урбикуса из средине II в., који указује на претпоставку о постојању бенефицијарне станице на овој локацији. Налази већег броја покретног археолошког материјала, посебно из III и IV в., указују на постојање некрополе која се простирала на североисточном делу Платоа и северно дуж обале Саве. Укупно је испитано 27 скелетних гробова и један спаљени у керамичкој урни. Скелетни гробови су били укопани у гробне раке или зидане гробнице са делимично очуваним гробним прилозима. Већи део некрополе са гробницама оштећен је речном ерозијом. Од гробних прилога истичемо налаз стакленог крчага нађеног у гробници, који потиче из келнских радионица стакла из III в. Некрополу су користили за сахрањивање и становници виле рустике, која је делимично испитана, а која је удаљена око 300 м југоисточно од Г. У римском културном слоју на Г. нађене су и оловне плочице тзв. подунавских коњаника, схематизоване статуете женских божанстава и 49 примерака оквира оловних огледала, међу којима је заступљено више типова, датованих у III и IV в. С обзиром на то да су оквири огледала нађени на истој локацији, претпостављамо да се ради о остави. О намени наведених налаза вотивних споменика, који су били популарни међу локалним становништвом, постоје различита тумачења и мишљења у литератури.

В.елика Даутова Рушевљан

ЛИТЕРАТУРА: Р. Рашајски, „Гомолава код Хртковаца", РВМ, 1952, 1; С. Димитријевић, „Прехисторијски налази са Гомолаве у Хртковцима (у Археолошком музеју у Загребу)", ЗМС, 1956, 15; Ш. Нађ, „Заштитно ископавање на Гомолави код Хртковаца", РВМ, 1960, 9; М. Гирић, „Ископавања на Гомолави 1957. године. Баденско-костолачки-вучедолски слој", РВМ, 1960, 9; Б. Брукнер, „Неолитски и рано-енеолитски слој на Гомолави 1965--1966. године", „Керамика млађег гвозденог доба на Гомолави (Гомолава 1965--1966 година)", Ш. Нађ, „Средњовековни налаз на Гомолави 1965 године", Б. Јовановић, „Гомолава, Ископавања 1965--1966. Општа стратиграфијa", Н. Тасић, „Позноенеолитски, брозанодобски и слој старијег гвозденог доба на Гомолави", РВМ, 1965--1966, 14; O. Брукнер, „Римски слој на Гомолави", РВМ, 1971, 20; П. Поповић, „Налази новца из латенског насеља на Гомолави 1970. године", РВМ, 1972, 20; Н. Тасић, „Налази гвозденог доба на Гомолави -- Истраживања 1969--1971. године", РВМ, 1972--1973, 22; Б. Брукнер, „Насеље винчанске групе на Гомолави. Неолитски и раноенеолитски слој. Извештај са ископавања 1967--1976", РВМ, 1980, 26; В. Даутова Рушевљан, „Новац са ископавања римског насеља Гомолаве (1953--1978)", РВМ, 1982/83, 28; Gomolava, Chronologie und Stratigraphie der vorgeschichtlichen und antiken Kulturen der Donauniederung und Südosteuropas, Internationalеs Symposium, Ruma 1986; „Гробни налази са Врања и Гомолаве", РВМ, 1987, 30; Б. Јовановић, М. Јовановић, Гомолава, насеље млађег гвозденог доба, 2, Н. Сад -- Бг 1988; O. Brukner, V. Dautova Ruševljan, „Beitrag zur Erforschung der Stratigraphie und des Charakters der römischen Schicht auf Gomolava", у: Gomolava, 1, N. Sad 1988; В. Даутова Рушевљан, О. Брукнер, Гомолава. Римски период, Н. Сад 1992; Ј. Петровић, Б. Јовановић, Гомолава, насеља касног енеолита, 4, Н. Сад -- Бг 2003; В. Даутова Рушевљан, „Римски оловни предмети из Срема", ГСАД, 2006, 22; М. Јовановић, „Гомолава, занатски центар Скордиска", РМВ, 2009, 51; „Метални накит са Гомолаве -- старије гвоздено доба и латенски период", РМВ, 2010, 52.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)