ГОЛУБОВИЋ, Милош

ГОЛУБОВИЋ, Милош, сликар, професор цртања (Крагујевац, 31. III 1888 -- Београд, 21. V 1961). Године 1903. шегртује код сликара Николе Милојевића, а затим се уписује у Уметничку школу у Београду, где учи сликање код Ристе Вукановића и Марка Мурата, ослобођен школарине због изузетног талента. Са 16 година, 1904, борави у Бечу и Будимпешти, издржавајући се портретисањем. Између 1905. и 1907. борави у Минхену и кратко у Лозани. Накнадно, 1908. завршава београдску Уметничко-занатску школу. Београдска ликовна критика га рано запажа на изложби ове школе, због дара да психолошки анализира ликове. Године 1909. стиже у Москву где студира сликарство у Школи „Строганов". Током два семестра 1910/11. студира на Уметничкој академији у Прагу. Изненада се, 1911, враћа у Београд, где 1912. приређује прву самосталну изложбу у Грађанској касини. Придружује се групи млађих сликара који, окупљени око Косте Миличевића, сликају на Савинцу, у природи, одушевљени импресионизмом. Као војни обвезник, учествује током четири месеца у Другом балканском рату 1913. Следећих годину и по борави у Лозани, издржавајући се не само од портретисања него и од кувања. По избијању I светског рата јавља се Врховној команди у Србији, па ратне године проводи као борац и службени ратни сликар при Врховном штабу. Са српском војском прелази Албанију, после чега остаје на Крфу 1916. Са својим пријатељима са Савинца током 1917--1918. ради у солунском атељеу. На изложби ратних сликара Врховне команде, отвореној у Београду 1919, излаже заједно са К. Миличевићем, Ж. Настасијевим, М. Миловановићем и С. Милосављевићем у згради основне школе код Саборне цркве. Највећи број изложених слика откупљује Министарство војно. Исте године остварује му се жеља да оде у Париз, где остаје до 1920. Крајем године почиње да ради као професор цртања у Вечерњој занатској школи, Трговачкој академији, Средње-техничкој школи и у Уметничкој школи у Београду. По оснивању породице, ангажује се на заштити професионалних интереса. Постаје члан Друштва „Медулић" и један од оснивача Удружења ликовних уметника (УЛУС) у Београду (1919). Учлањује се у Друштво српско-хрватских уметника „Лада" (1920--1922. и од 1927) и постаје члан Главног одбора Удружења југословенских ликовних умјетника у Загребу (1922). Један је од оснивача Удружења ратника сликара и вајара 1912--1918. у Београду 1939. Приликом бомбардовања Београда 1944, скоро је потпуно уништена зграда Министарства војног са свим уметничким делима, међу којима и слике Г. У периоду 1945--1955. радио је као професор XIV мушке гимназије у Београду. Самостално је излагао седам пута у Београду (три пута постхумно) и једанпут у Новом Саду. Редовно је учествовао на групним изложбама у Београду и широм Југославије -- на свим изложбама УЛУС-а, скоро свим изложбама „Ладе", на Јесењим и Пролећним изложбама, на југословенским изложбама у Паризу, Лијежу, Барселони, Лондону, Амстердаму и Бриселу. Био је изузетан портретиста и велики мајстор пејзажа. У току свог стилског развоја прошао је кроз период импресионизма, средњоевропског симболизма, минхенског флекенмалераја и стилизације форме. Имао је особени стил звучног колорита, психолошког израза и наглашеног, декоративног геста. Остварио је обиман опус, од којег је сачуван само део, око 500 слика и 200 цртежа и акварела.

ЛИТЕРАТУРА: С. Живковић, Београдски импресионисти, Бг 1977; Н. Шуица, Каталог уметничке збирке 1912--1918. Војног музеја у Београду, Бг 1982; Ж. Гвозденовић, Милош Голубовић: ретроспективна изложба, Бг 2003.

Ж. Гвозденовић