ГОЛУБАРСТВО

ГОЛУБАРСТВО, узгајање голубова из различитих разлога -- привредних, спортских или из хобија. Веза између човека и голуба потиче још из праисторијских времена, може се рећи још док су људи живели у пећинама и траје до данас. Голуб у човековом животу заузима веома битно место. Кроз историју човечанства голуб представља архетипски симбол безазлености, мира, чедности, мудрости и невиности. Као птица, голуб је симбол уздизања, сублимација нагона и превласти духа, његово ослобађање од земног. У многим светским митологијама и религијама, голуб је готово универзални симбол склада, љубави, благости и сублимираног ероса. У Старом Завету, он је симбол мира, добре воље, те веза с небеским световима и опроштај, а у Новом Завету симбол Светог Духа, љубави и милости Божије. Голуб у српској култури у песмама, пословицама, бајкама представља симбол заљубљености, чистоте, верности и преданости у љубави. Митолошки посматрано, голуб је знак посредовања између нашег земаљског људског и оног небеског света.

Данашњи београдски, српски високолетач је голуб који вуче генетске корене из праисторијских времена, још од древног Вавилона, од када имамо прве записе о светом голубу (Вавилонска кула) о којем су бринули, селектирали тадашњи жреци. Одабрани су примерци који су летели највише у висине да дотакну небо и донесу поруке од богова. Сеобом народа из старог Вавилона међу многим племенима, племе Илира населило је данашње пределе Балканског полуострва. Доневши голубове са собом, наставили су да их гаје и брину о њима као и њихови преци. Доласком Словена Илири су били асимиловани, али голуб којег су гајили Илири остаје и бива прихваћен од словенских племена, његово се одгајање наставља, чак га са ових простора носе Римљани по свим градовима свога царства. Формирањем српске средњовековне државе илирски голуб добија ново име, а голубови Архангели „Божије птице", радо су узгајани у племићким дворовима. Познато је да је Јелена Анжујска, жена краља Уроша, поклањала прекрасне голубове Арханђеле ђацима у Брњацима, где је основала школу, и предавачима који су долазили из европских земаља. Доласком Турака дошло је до укрштања српских Арханђела са турским голубовима.Турци су их због ћубе звали „феслије", а њихови голубови су били „тефеси", без ћубе. Турци су радо набављали српске ћубасте високолетаче јер су препознали њихове расне одлике за висок, дуг кружни лет, тако да су их кроз селекцију одабирали и парили.

Ослобођењем од Турака дошло је до експанзије г. у Београду а и у другим градовима: Смедереву, Нишу, Пећи, Крушевцу итд. Већ 1905. долази до оснивања Првог београдског голубарског друштва, а оно је одиграло пионирску улогу у развоју српског г. На темељу Првог београдског удружења оснивају се сва касније формирана удружења, пре свега она из 1910, 1922. и 1926. Та друштва ће одгајити врхунске голубаре, као што су били: Славко Васиљевић, Лазар Димитријевић, Андреј Бихел, Петар Миљковић, Јоца Наумовић и многи други. У то време штампају се многи чланци и вести о голубарима у Београду, а о историјату Београдског голуба писали су Ђока Ђорђевић и Брана Тодоровић.

Због честих ратова у којима је Србија учествовала, српско г. све до краја 1945. развијало се периодично, а већ од ослобођења креће прави процват г. у Србији. Београдско удружење обнавља се 1951, да би се већ 1966. основао Савез удружења одгајивача голубова Београда, који окупља девет београдских друштава. Организацијски и такмичарски, овај спорт добија своју дефиницију. Због великог интересовања за ћубастог београдског летача, он почиње да се гаји по свим просторима наше земље. Недовољан број квалитетних примерака принудио је велик број одгајивача да у расу београдског високолетача почну да убацују примерке разних раса са наших простора као и из других земаља, пре свега енглеске типлере, будимпештанске типлере и дацингере ради побољшања квалитета оријентације и дужине лета; тај период је од 1962. до 1978. Од 1977. до данашњих дана постоји велики Савез голубара Србије. Г. се у данашње време снажно развија захваљујући великом броју одгајивача: око 20.000 данас регистрованих, а процењује се да има око 1.000 нерегистрованих. Годишње се наручује преко милион алкица, а организација функционише на свим нивоима од Савеза Србије до регионалних и општинских удружења. Постоји такмичарски и дисциплински правилник по којем се обављају савезна и друштвена такмичења. Обавештавање чланства обавља се службеним билтеном и одговарајућим штампаним ранг-листама. Захваљујући укрштању с типлерима, селекцији и крвном сродству, исхрани и појењу увозном храном из Белгије и других европских земаља, крајња граница дужине лета српског голуба високолетача је преко 15 часова у периоду најдуже обданице. Заслуге за овакав вид организације, квалитет и дужину лета припадају многим голубарима чија су имена уписана у историју српског г. Неки од њих су: Петар Жарков, Петар Чедић, Светолик Димитријевић, Светозар Дијаматовић, Огњен Матијевић, Михаило Ћетковић, Душан Ивковић и др.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Лепота летења: век београдског голубарства: настанак и развој београдског високолетача, Бг 2010.

Ђ. А. Радишић