ГОЛУБ

ГОЛУБ, календар који је излазио у Цариграду 1890--1912, а издавали су га и штампали Зелић и синови. Најдуже га је уређивао Михаило Вукчевић, а упоредни текст на насловној страни био је на арапском. Уз родослов султана Абдул-Хамида и обавезни календарски дио, прва годишта доносе македонске и српске лирске народне пјесме, приповијетке и загонетке, спискове имена, сентенце („језгрице", 1891), питалице, пословице. Касније (од 1893) улазе басне Д. Обрадовића, а идућих година и изворни или прештампани прилози Д. Илића, Л. К. Лазаревића, Љ. П. Ненадовића, Ј. Ј. Змаја, М. Глишића, Б. Радичевића, П. Прерадовића, Ј. Веселиновића, Ђ. Јакшића, Ј. Илића, В. Ј. Илића, С. Матавуљa, Р. Домановићa, И. Ћипикa, те преводи М. Љермонтова, Х. Хајнеа, В. Игоа, И. Крилова, Л. Толстоја, Ж. Ж. Русоа, Е. А. Поа. Осим нешто прилога из дијететике и медицине, пригодних чланака, портрета истакнутих личности из јавног и црквеног живота, илустрација (манастири, цркве), главни дио садржине састоји се из квалитетног избора књижевних прилога: прештампавају се дјела најугледнијих старијих српских писаца или први пут објављују текстови водећих савременика и оних који ће се тек афирмисати (А. Шантић, В. Петровић), међу њима и писци из Македоније и Косова (А. Крстић, Ж. Фртунић). У Г. се одвија прелаз из стандардне структуре календара у структуру часописа-годишњака, оријентисаног на савремене српске ауторе, дијелом и на преводе. За садржину Г. је карактеристично што доноси народну лирику на македонском дијалекту (још нема статус језика) и ауторску лирику која се служи тим дијалектом (Д. Илић). У том је близак и другим српским календарима и годишњацима оријентисаним на неослобођене крајеве под Турском.

ЛИТЕРАТУРА М. Матицки, Библиографија српских алманаха и календара, I, Бг 1986; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг -- Н. Сад 2008.

Д. Иванић