Прескочи до главног садржаја

ГОЛИЈАНИН, Јово

ГОЛИЈАНИН, Јово, трговац, народни посланик, добротвор (Трусина код Невесиња, Херцеговина, 23. IX 1849 -- Дубровник, 14. IV 1935). За време Невесињског устанка, с братом Ђорђем, формирао је устаничку чету коју је издржавао својим новчаним средствима, да би 1877. прешао у Рисан где се бавио приватним пословима. Стекавши велико богатство, из Рисна се у Никшић преселио 1879. где се настанио и бавио трговином све до 1925. када се преселио у Дубровник где је живео до краја живота. Биран је 1903. за одборника Никшићке општине, а у два наврата за народног посланика Црногорске народне скупштине (1906, 1911). За време аустријске окупације интерниран је у Карлштајн (1918). Добротворним прилозима помагао је изградњу Дома за умоболне (1899), оснивање првог никшићког певачког друштва „Захумље", развој заната и трговине у Никшићкој општини те многа национална и културна друштва. Тестаментом је сву своју имовину (у Никшићу и Дубровнику) оставио Никшићкој општини за подизање Дома за старице и старце у граду. Након смрти основана је Задужбина Јова Филипова Голијанина, те је донет Статут задужбине. Задужбина је 1945. предата на располагање Министарству социјалне политике Црне Горе. Председник Управног одбора Задужбине је 1949. предложио да се она укине, а да се имовина преда Градском народном одбору у Никшићу. Због тога старачки дом никада није подигнут, имовина је отуђена, а завештачеве жеље никада се нису испуниле. Био је председник и акционар АД Никшићка штампарија када су се у Црној Гори појавиле прве приватне новине Невесиње (1898). Био члан Управе Друштва Никшићке читаонице (од 1881), те члан Управног одбора Никшићке штедионице. Носилац је више црногорских, српских, југословенских и руских одликовања.

ИЗВОР: Државни архив Црне Горе.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Голијанин Јово", Политика, 18. IV 1935; О. Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987; М. Сарић, Никшићка област: 1878--1918, Бг 1997; М. Голијанин, Братство Голијанин, Невесиње 2000; Д. Паповић, Примјери филантропије у Црној Гори до краја ХХ вијека, Пг 2009.

В. М. Николић