ГОЛФ

ГОЛФ, спортска игра чија је претеча „паганика", која се играла у старом веку у Риму савијеним штаповима и пуњеном кожном лоптицом. Слична игра играла се у Кини за време династије Сонг (960--1279), а под именом г. први пут се помиње 1457. у указу шкотског краља Џејмса II којим се ова игра забрањује јер је због ње (и фудбала) запостављано стреличарство, много важније за одбрану земље. У Единбургу је 1735. настао први клуб -- Краљевско грађанско голф друштво Единбурга, 1744. Прво „отворено првенство" за професионалце одржано је у Прествику у Шкотској 1860, Професионална асоцијација голфера (ПГА) формирана је 1901, а 1950. и Дамска професионална асоцијација голфера (ЛПГА). Светски аматерски голф савет, основан 1958, прераста 2003. у Међународну голф федерацију (IGF), која обједињује професионални и аматерски г. Међународни олимпијски комитет је 2009. поново уврстио г. у програм Олимпијских игара 2016. (после игара 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису избачен из програма јер играчи г. нису поштовали принципе аматеризма).

Г. је у Србији почео да се игра уочи II светског рата и то у Голф клубу „Београд". Иницијативу за оснивањe г. клуба јануара 1935. покренуо је Славко Грујић, који је постао и први председник. Kлуб је основан 16. марта исте године (правила клуба усвојена су 22. марта), а међу потписницима записника о оснивању био је и Милан Стојадиновић, министар финансија, који је убрзо постао председник владе и знатно допринео да клуб добије 30 хa земљишта у Кошутњаку за изградњу клупске зграде и г. терена. Зграду је пројектовао Александар М. Ђорђевић, а технички пројекат игралишта с девет рупа направљен је у сарадњи с фирмом „Џејмс Картер и ко" из Лондона. Голф клуб „Београд" већ маја 1936. отворио је кнез намесник Павле Карађорђевић. Клуб је ангажовао професионалног играча из Загреба Ивана Радоловића, који је радио као учитељ г. и одржавао терен, а у евиденцији чланова од 1935. до 1940. имао је укупно 255 имена, међу којима су биле и многе познате личности попут књижевника Милана Ракића, који је био и председник Надзорног одбора, Иве Андрића, Александра Видаковића, који је постизао одличне резултате, као и чланови дипломатских и конзуларних представништава САД, Велике Британије, Немачке, Пољске, Француске, Шведске и других земаља. Голф клуб „Београд" 1938. добио је позив да се Југославија учлани у Европску асоцијацију голфа (AEG), па су његови чланови покренули иницијативу да г. клубови у Београду, Бледу (у којем се градило игралиште) и Загребу оснују југословенски савез за г. Загребачки г. клуб у то време није функционисао, па су клубови из Бледа и Београда новембра 1938. основали Југословенски савез голфа (ЈСГ). За председника ЈСГ изабран је Влада Илић, потпредседник Голф клубa „Београд" (од 1937. до престанка рада председник клуба био је Милан Стојадиновић), а ЈСГ је постао члан AEG. Активности у београдском, као и бледском клубу, престале су 1941. после окупације земље, а г. је тек 1974. почео поново да се игра у Југославији када је обновљено бледско игралиште. У Србију г. се вратио тек 2002, када је 11. септембра на Ади Циганлији отворен нов Голф клуб „Београд", који данас има терен с девет поља (рупа), на 35 ха. Голф асоцијација Србије (ГАС) основана je 19. XII 2006. и 2015. имала је пет чланова. Поред Голф клубa „Београд", то су Голф клуб „Центар" у Жабљу, који такође има терен с девет рупа, Голф клуб „Палић" с тереном с три рупе, као и Голф клуб „Сава" и Дипломатик голф клуб који користе терен Голф клуба „Београд". ГАС има више од 500 чланова активних такмичара свих узраста.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија физичке културе, Зг 1977; С. Н. Милорадовић, „Голф клуб Београд у периоду 1935--1941", Повијест спорта, 1982, 50; Д. Милорадовић, „Оснивање и рад Југославенског савеза голфа", Повијест спорта, 1983, 54.

Ж. Баљкас