ГОЛДМАН, Стеван

ГОЛДМАН, Стеван, пнеумофтизиолог, универзитетски професор (Сегедин, Мађарска, 20. ХII 1914 -- Нови Сад, 7. ХI 1988). Медицински факултет уписао у Загребу, а завршио 1938. у Бечу. Радио у Градској болници у Суботици (1938--1939) и Санаторијуму за туберкулозу у Сурдулици (1939--1941), одакле је интерниран у Мађарску. Ослобођење дочекао у логору у Терезијанштату. Потом радио (1945--1947) у Санаторијуму на Иришком венцу, Војној болници у Сарајеву и болници у Новом Саду, где је завршио и специјализацију из пнеумофтизиологије. Радио 1947--1957. и био заменик директора у Савезном институту за туберкулозу на Голнику (Словенија). Именован 1957. за директора Института за туберкулозу Војводине (у изградњи) у Сремској Каменици, који је почео с радом 1960. и убрзо имао близу 800 кревета. Звање примаријуса стекао 1957, а биран је за ванредног (1960) и редовног професора 1966. на Мед. ф. у Новом Саду. Покренуо 1963. и био први главни уредник запаженог стручног и научног часописа Саопштења (Саопштења Института за плућне болести и туберкулозу), који од 1993. излази по називом Pneumon (Часопис Удружења пулмолога, Удружења кардиоторакалних хирурга и Секције грудних хирурга Србије). Бавио се превенцијом, организацијом епидемиолошке службе и лечењем туберкулозе (медикаментним, хирушким и физикалним), касније развојем дијагностике и лечењем других пулмолошких обољења, што је омогућило развој кардиохирургије у Институту (и V. Zrilić, „Die Tuberkulose in Jugoslawien mit besonderem Rückblick auf die Autonome Provinz Wojwodina", Wiener Medizinische Wochenschrift, 1968, 118, 43; коаутор, „Early diagnosis of carcinoma of the bronchi with special reference to catheter biopsy", Scandinavian Journal of Respiratory Diseases, 1974, 89; и M. Acketa, „Méthodes d'enquête sur la bronchite chronique en Yougoslavie", Bronches, 1975, 25, 2; „Die Tuberkulose in Jugoslawien. Gegenwart und Zukunft", Praxis und Klinik der Pneumologie, 1977, 31, 5). Био редовни (1979) и почасни члан (1981) Медицинске академије СЛД. Код оснивања ВАНУ 1979. изабран за дописног, 1984. за редовног члана и био је секретар и члан Председништва. Објавио више од 230 радова, од тога 40 у иностраним часописима. Био председник Савезне комисије за плућне болести и туберкулозу, члан Медицинског савета Федерације, председник Здравственог савета Војводине и Црвеног крста Војводине. Добитник многих домаћих и страних признања, као и Ордена заслуга за народ (1947), Ордена рада са златним венцем (1962), Ордена рада са црвеном заставом (1974), Ордена заслуга за народ са златном звездом (1984) и др. Улица у којој се налази Институт данас носи назив „Пут др Голдмана".

ДЕЛА:„Екстраплеурална пнеумолиза (резултати на Голнику од 1945. до краја 1949. г.)", Туберкулоза, 1950; 2, 3--4; коаутор, „Sarcoidosis in Europe: a cooperative study", Annals of the New York Academy of Sciences, 1976, 278; и B. Djurić, „Difficulties in the diagnosis of unusual manifestations in sarcoidosis. Significance of the Kveim test", Scandinavian Journal of Respiratory Diseases (Suppl.), 1978, 102.

ЛИТЕРАТУРА: B. Fortič, „Umrl je akademik prof. dr. Stevan Goldman (1914--1988)", Golniški vestnik, 1988, 17; Медицинска академија Српског лекарског друштва: Биографије чланова, Бг 1996; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; А. Гаон (ур.), Знаменити Јевреји Србије, Бг 2011.

М. Игњатовић