Гојко Мрњавчевић

Гојко Мрњавчевић, неисторијска личност која се у поезији јавља као најмлађи од тројице браће. Док су се током усменог преношења националне повеснице добро очувала само сећања на владарске титуле (краљ Вукашин и деспот Угљеша), Г. припада одредница -- војвода. Обликован према законитостима типских ликова традиције, он je увек у групи са старијом браћом. Епска биографија није развијена, а карактеризацијa варира, сходно сижејном моделу. Наспрам Вукашина и Угљеше, који крше договор при зидању Скадра, Г. поштује задату реч и жртвује осећања према љуби. Племенити војвода и његова ,,танана невеста" се тиме посебно издвајају у баладичној стилизацији архаичног обреда приношења људске жртве грађевини (Вук II, 26). Изван породичне тематике усклађен је са ликовима Мрњавчевића, било да угрожава легитимног наследника Немањине круне или гине у Косовском боју (Вук II, 34, 46).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Маретић, Наша народна епика, Бг 1966; С. Кољевић, Наш јуначки еп, Бг 1974; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Бг 1984; Ј. Деретић, Српска народна епика, Бг 2000; С. Самарџија, Биографије епских јунака, Бг 2008; Б. Сувајџић, Дновиде воде, Н. Сад 2012.

С. Д. Самарџија