ГОЂЕВАЦ, Милутин
ГОЂЕВАЦ, Милутин, неимар (Гођевићи код Сребренице, Република Српска, око 1776 -- Зарубе код Ваљева, 1831). Родоначелник неимарске породице која после Другог српског устанка прелази из Осата и настањује се у Ваљеву. Осим за кнеза Милоша, радио је и за Јеврема Обреновића. На основу сачуваних докумената, њему се као предводнику великог броја мајстора (80), међу којима су била и тројица његове браће, приписује темељна обнова манастира Боговађе (1816), подизање цркве Савинац под Рудником и Милошеве цркве у Крагујевцу (1818--1819), обнова манастира Чокешине (1823--1826), зидање цркве у Осипаоници код Смедерева (1826--1827) и богомоље у Шетоњама (1829). Све његове грађевине биле су грађене од тесаног камена тако да су, по казивању савременика, биле „као од сира срезане". Цркве су имале основу у облику издуженог једнобродног триконхоса, једну до три камене куполе и у дрвету уметнички изрезбарене спољне припрате из којих се издизао мали торањ. Блиски сродници Г., можда и браћа, били су Алекса и Ђура који су заједно саградили цркву у Бранковини (1829--1830) и у Гучи (1828--1831), а сам Ђура сазидао је и цркву у Паунима (1834).
ЛИТЕРАТУРА. Т. Ђорђевић, „Архивска грађа за занате и еснафе у Србији", СЕЗ, 1925, 33; М. Коларић, „Грађевине и грађевинари Србије 1790. до 1839. године", Зборник Музеја Првог српског устанка, 1959, I; Класицизам код Срба, II, Грађевинарство, Бг 1966; П. Пајкић, „О неимарима Милошеве цркве у Крагујевцу", Станишта, 1985; Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791--1848, Бг 1986; Д. Милосављевић, Осаћански неимари, Прибој 2000.
Љ. Н. Стошић