ГОДИШЊАК ИНСТИТУТА ЗА КЊИЖЕВНОСТ У САРАЈЕВУ

ГОДИШЊАК ИНСТИТУТА ЗА КЊИЖЕВНОСТ У САРАЈЕВУ, научни часопис покренут 1972. у Институту за изучавање југословенских књижевности при Филозофском факултету у Сарајеву. У том тренутку је био једини специјализовани научни гласник у Босни и Херцеговини. Као што је у првом броју редакција и обећала, у сталним рубрикама „Расправе и чланци", „Прилози и грађа", „Прикази" и „Хроника" Г. је објављивао „прилоге посвећене теоријским проблемима литературе и науке о њој, књижевноисторијским питањима из области југословенских књижевности и посебно Босне и Херцеговине, као и књижевне критике". У годишњим бројевима, а понекад и двобројевима Г. је испунио готово двије деценије излажења и усљед грађанског рата у БиХ угасио се 1991. заједно са Институтом за књижевност. Као главни уредник у најдужем периоду водио га је Бранко Милановић (1972--1981), а потом Божо Ћорић (1982), Дејан Ђуричковић (1982--1983) и Љубица Томић-Ковач (1984--1991). Уз научне радове сарадника Института и наставника ФФ у Сарајеву, објавио је и значајан број текстова најистакнутијих књижевних историчара, теоретичара и критичара из читаве Југославије. У посебним тематским бројевима били су објављени реферати са научног скупа „Књижевност БиХ у свјетлу досадашњих и нових истраживања" (књ. 3--4, 1974/75) и округлог стола о П. Слијепчевићу (књ. 18, 1989), док је један тематски број био посвећен Вуку Караџићу (књ. 16, 1987).

С. Тутњевић