ГОЧ

ГОЧ, веначна планина у централној Србији, јужно од долине Западне Мораве, припада групи унутрашњих Динарида. На западу се простире до долине реке Рибнице, на истоку до долине Попинске реке (десних притока Западне Мораве), а на југу до долина малих река између Г. и јужније планине Жељин, које се сливају према Рибници и Расини. Планина је правцем исток--запад дуга око 25 км, колико је и широка правцем север--југ. Површина планине са подгорином је око 335 км^2^ . Највиши врх је Крња јела (1.127 м). На планини су најзаступљеније стене палеозојске (пешчари, глинци, кречњаци, серицити, серпентинити) и кенозојске старости (магматске, седиментне и алувијалне), а знатно мање стене мезозојске старости (магматске и седиментне). На планини постоје лежишта неметала (магнезит и азбест). Г. је богат водама и на читавој планини формирана је густа речна мрежа. Више од половине планине је под шумама. На њој је 26 насеља. У вишим деловима планине су мала, најчешће дисперзивна села грађена до висина од око 450 м. Већа насеља су у северном делу, а највећи град је Врњачка Бања. Најпрометније комуникације (пут и железничка пруга Краљево--Крушевац) северно су од Г., а мање прометан пут (који повезује Врњачку Бању са Брусом), налази се на источној страни планине.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јовановић, Краљево и околина, Бг 1966; Т. Ковачевић, Гоч и подгорина, Н. Сад 2010.

Т.амара Лукић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)