ГЛУМАЧ

ГЛУМАЧ, село у западној Србији, на северном ободу Пожешке котлине, источно од реке Скрапеж (слив Западне Мораве). На западној периферији села су пут, који повезује општинско средиште Пожегу (5 км) и Ваљево, те железничка пруга Београд--Бар са железничком станицом. Село је настало у другој половини XVIII в. досељавањем становништва из Црне Горе, Полимља и са Златибора. Током друге половине XX в. дошло је до депопулације. Године 1953. било је 1.058, а 2011. 684 становника од којих су 99,3% били Срби. У пољопривреди је радило 47,8% активног становништва, а остали су највећим бројем радили у прерађивачкој индустрији (21,2%) у другим местима, највише у Пожеги. Насеље је дисперзивног типа. Његова западна периферија је у долини Скрапежа на око 320 м н.в., где је густ низ кућа уз друм. Остали делови села су дисперзивног типа и групе кућа су до висине од 600 м.

С.рбољуб Ђ. Стаменковић

У селу су констатовани археолошки налази из римског периода. Овде су откривени трагови већег римског насеља и некропола са каменим надгробним стелама са рељефним представама. Као и већина римских насеља у источном делу римске провинције Далмације, vicus у Г. се датује у период II--III в. н.е. Економија овог насеља заснивала се на сточарству и земљорадњи, традиционалним начином привређивања аутохтоног романизованог становништва. Романизацији становништва допринело је присуство римске војске, изградња путева, трговина, експлоатација оближњих рудника сребра, те прерада овог метала у археометалуршким центрима као што су Скелани, Сребреница и Domavia у Подрињу.

С.офија Петковић

ЛИТЕРАТУРА: Н. Вулић, А. фон Премерштајн, „Антички споменици у Србији", Споменик СКА, 1900, 38; Н. Вулић, Ф. Ладек, А. фон Премерштајн, „Антички споменици у Србији", Споменик СКА, 1903, 39; Н. Вулић, „Антички споменици наше земље", Споменик СКА, 1909, 47; Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Бг 1951; М. Зотовић, „Југозападна Србија у доба Римљана. Осврт на римска освајања наших области", УЗ, 1973, 2; Пожега и околина, Пожега 1978; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; R. Zotović, Population and Economy of the Eastern Part of the Roman Province of Dalmatia, Oxford 2002.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)