ГЛОСАР

ГЛОСАР (грч. glwssavrion; лат. glossarium: речник), речник непознатих, застарелих или мање познатих речи и израза у неком тексту. Ако је двојезични, то је речник или књига појмова једног језика објашњених појмовима или синонимима другог језика. Уколико је реч о књизи као научном делу или о научном чланку, г. је додатак или њихов саставни део. У том случају г. представља краћу листу најважнијих појмова везаних за неку област којима се аутор књиге или чланка користио а за које сматра да их је потребно појмовно дефинисати или тумачити. У средњем веку су глосатори или правни научници путем г. обрађивали, допуњавали и тумачили теже или мање разумљиве одредбе старог римског права, нарочито Јустинијанов законик. Тада су г., као допуне, напомене или посебно прилагођена објашњења, најпре стајали поред или испод главног текста, а касније у самом тексту. Са аспекта савремене методологије неке научне или друге области, г. је део књиге састављен у виду азбучног, абецедног или предметног пописа свих у тој књизи употребљених значајнијих, нових или мање познатих појмова, као и скраћеница, с објашњењем њиховог значења. Исто тако, г. може бити и део чланка, с том разликом што се у односу на књигу на другачији начин саставља и лоцира. У књизи, ако нису у питању само скраћенице, г. се налази на крају, после списка коришћене литературе и других извора, а непосредно пре индекса (цитата, имена, извора, пермутација или појмова). Ако је у питању само попис скраћеница, тада се лоцира између прве корице и предњег наслова књиге или на крају књиге, између последње странице и унутрашње странице друге корице. Ако је реч о чланку, г. се лоцира на почетку или на његовом крају, а ако су у питању само скраћенице, онда је г. саставни део уводног текста. Г. има функцију да између аутора и корисника, односно читаоца текста, отклони могуће неспоразуме, неразумевање, нетачне појмове или представе о предмету истраживања којим се аутор на страницама одређене књиге или чланка бави. Њиме аутор систематски (азбучно, абецедно или према различитим областима или предметима) наводи шта је подразумевао под одређеним општијим или важнијим терминима или појмовима којима се користио бавећи се неким проблемом.

ЛИТЕРАТУРА: M. Кундачина, В. Банђур, Академско писање, Ужице 2007; Г. Гојков, Р. Круљ, M. Кундачина, Лексикон педагошке методологије, Вш 2009.

П. Јанковић