ГЛОГОЊ

ГЛОГОЊ, село на југозападној периферији Баната, 19 км северозападно од општинског средишта Панчева. Насеље је смештено на граници плеистоцене терасе са алувијалном равни Тамиша, на око 75 м н.в. Кроз село пролази локални асфалтни пут, који повезује Панчево са седам потамишких села. Постоје помени о селу из 1660, 1717. и 1723--1725. када се помиње као српско село. Године 1761. долази до расељавања, а 1767. насељено је Србима граничарима. Године 1774. досељавају се и Немци, који су временом постали већинско становништво. Село је страдало 1788. у време једног упада Турака у Банат. Већ у XIX в. Г. је био велико село. Крајем II светског рата иселили су се Немци, а на њихово место долази 1.846 колониста, највећим бројем из Македоније. Они су чинили половину популације из 1948, када је она достигла максимум и бројала 3.678 чланова. Од 80-их година XX в. почела је константна депопулација, а 2011. у селу је живело 3.012 становника од којих су 77,3% били Срби, а 10,1% Македонци и 3,9% Румуни. Село се трансформисало у приградско насеље Панчева у којем се 2011. пољопривредом бавило само 18,4% активног становништва, док је већина осталих била запослена у индустрији, трговини и другим неаграрним предузећима, највише у Панчеву. Г. има све морфолошке карактеристике војвођанских колонистичких села из XVIII в. Основа има облик правоугаоника, издуженог у правцу границе плеистоцене терасе, са решеткастим распоредом улица. У центру је простран трг под парком и дечијим игралиштем, а око њега су највећи број јавних зграда, католичка црква, месна канцеларија, пошта, дом здравља, основна школа, а мало даље је дом културе. Православна црква је у јужном делу села. Физиономске карактеристике села су минимално измењене.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Срби у Банату до краја осамнаестог века, Бг 1955; Група аутора, Општина Панчево -- географска монографија, Н. Сад 1996; С. Ћурчић, Насеља Баната -- географске карактеристике, Н. Сад 2004; С. Ћурчић, М. Јовановић, Атлас насеља Војводине, II/1, Банат, Н. Сад 2014.

С. Ћурчић