ГЛИШОВИЋ, Светислав

ГЛИШОВИЋ, Светислав, фудбалер, тренер (Београд, 17. IX 1913 -- Оасел код Париза, 10. III 1998). Почео да игра у београдском Соколу, па је прешао у БСК још као средњошколац. У државном првенству почео да игра 1930. и са *БСК-*ом био првак пет пута: 1931, када је одиграо само једну утакмицу, 1933, 1935, 1936. и 1940, када је био и најбољи стрелац лиге с 10 голова. Због изузетне брзине и продорности углавном је играо крило (и лево и десно). Репрезентативац је био 21 пут од 1932. до 1940. и постигао девет голова. Вероватно би играо и више пута, али је пишући за београдске новине (најпре у Политици, а онда и у Времену) духовито износио своје критичко мишљење, које се често није допадало селекторима. Најзаслужнији је што је БСК 1937, после пораза у одлучујућој утакмици у првенству код куће од загребачког Грађанског сa 4:0, прешао на такозвани WM систем игре. За време рата, као капитен дошао је у сукоб с управом, па је чак био и искључен из клуба 1942, али је под притиском јавности та одлука поништена. Ипак, више није хтео да игра, али је наставио да пише углавном за Спорт. На првенству државе септембра 1945. у Београду, на којем су играле репрезентације југословенских република, аутономне покрајине Војводине и Југословенске армије, као тренер је водио селекцију Србије, која је освојила прво место. Био је тренер Црвене звезде (Београд) од 1946. до 1948, а касније је радио само у иностранству: најпре у Панатинаикосу (Атина) од 1953. до 1958. с којим је освојио Куп Грчке 1955, па у Грасхоперсу (Цирих) 1958, а онда у Арису (Солун) од 1959. до 1961. и 1966/67. Између два боравка у солунском клубу био је у САД, где је 1962. и 1963. био менаџер и тренер Украјинских националиста из Филаделфије и с њима у обе сезоне освојио првенство Америчке фудбалске лиге (АСЛ), а 1963. и Национални отворени куп изазивача. У Њујорку је 1975. издао Студију модерног фудбала, а после његове смрти супруга Јелена је објавила Крмељиву савест човечанства (Бг 1999), Ногама кроз живот а главом кроз зид (Бг 1999), Спортске мисли и козерије (Бг 2000), Мисли, размишљања и афоризми (Бг 2000), Напредне дечје приче (за стармале) (Бг 2000) и На раскрсницама човечанства (2003).

ИЗВОР: Документација „Политике".

ЛИТЕРАТУРА: В. Стојковић, Бели орлови 1920--1941, Бг 1999.

И. Цветковић